Посљедњи трзај аутентичности
Приближавамо се Тргу Крајине. Топла децембарска вече. Девет степени. Песимисти би рекли да ни зима више није као што је била. Ја ћу само рећи да није хладно и да ми то одговара. Све је пријатно. Породична шетња. Наша Бања Лука. Мирис слободе и кокица у ваздуху. Цијеним ово што имамо, цијеним жртву очева да ходим овим плочником. Моја поносита размишљања су брутално прекинута. Антимузика, немузика, киднаповање ушију, неукус са укусом општечовјечанског пораза - рјечју дрндање, долази до мојих ушију, вријеђа их...