МS L ֎ To mi ne naleži МС К ֎ То ми не належи. -------- 🇵🇱 To nie jest należyte dla mnie 🇷🇺 Мне это не подходит 🇧🇾 Мне гэта не падыходзіць 🇭🇷 🇷🇸 Ово ми не одговара 🇨🇿 🇸🇰 To mi nesedí (nevyhovuje)
Межсловјанскы језык - interslavic
18
подписчиков
МЕЖСЛАВЯНСКИЙ - вспомогательный панславянский язык,предназначенный для общения между носителями и писателями родственных славянских языков. В своем нынешнем виде он был создан в лето 7525 от Мира, от слияния славянского новояза и воссозданного праслава.…
МС L ֎ Ne trěba glasno mljaskati! To je obscennost! МС К ֎ Не трєба гласно мљаскати! То је обсценност! -------- 🇵🇱 Nie musisz głośno żuć! To nieprzyzwoite! 🇷🇺 Не нужно громко чавкать! Это неприлично! 🇧🇾 Ня трэба гучна чмякаць! Гэта непрыстойна! 🇭🇷 🇷🇸 Нема потребе да гласно чавкате! То је непристојно! 🇨🇿 🇸🇰 Nie je potrebné nahlas usrkávať! Je to neslušné!
Меджусловјанскы Алатыр словјанского јединства Знак меджусловјанского Алатыра јавјаје се знаком, обједињајучим словјански народы и јих културни обычаје. Алатыр, в словјанскых сказах и прєданјах, често разсматрјаје се како свечены камењ или Срдце Всемира, Всемирова гора, и срєдина Всесвєта, из кторого изходет почетковы Свєт и поток Живы - Божској силы Рода Всевысшего. Нам важно, что Алатыр како Солнце всих Солнц уособјаје свез меджу небом и земјеју, ктора освєтљаје Пут и направја к Свєту Прави, а такоже означа јединство всих словјанскых народов. Цвєта знамен всих словјанскых стран, вкључени в образ Алатыра, подчркајучи разнородност и јединство словјанскых народов. Знак меджусловјанского Алатыра воплочаје то, что, помимо различиј в језыках и културах, јествује обча хисторија и духовна свез. Меджусловјанскы Алатыр изгледа како круг, из кторого изходет луче - цвєтни тасмы, прєдставјајучи разни народы, по својему прєплетены, але једноврєменно обједињени в једно цєло. Меджусловјанскы #Алатыр словјанского јединства je онако мочным знаком једности, духовности и културного наслєдованја словјанскых народов, указывајучи јих обчи корени и усилованје до добра, лада и соглашенја, взајемного разумєнја. #МСАлатыр Образок обложкы основаны на картинє чародєјној художници Надежды Чириковой. Изток образа в карусељи. ----------------- Межсловянский Алатырь славянского единства Знак межславянского Алатыря является знаком, объединяющим славянские народы и их культурные обычаи. Алатырь, в славянских сказах и преданиях, часто рассматривается как священный камень или Сердце Мира, Мировая гора, и середина мироздания, из которого исходят Изначальный Свет и поток Живы - Божественной силы Рода Всевышнего. Нам важно, что Алатырь как Солнце всех Солнц олицетворяет связь между небом и землёй, которая просветляет Путь и направляет к свету Прави, а также обозначает единство всех славянских народов. Цвета знамен всех славянских стран, включены в образ Алатыря, подчеркивают многообразие и единство славянских народов. Знак межславянского Алатыря олицетворяет то, что, несмотря на различия в языках и культурах, существует общая история и духовная связь. Межсловянский Алатырь выглядит как круг, из которого исходят лучи - цветные полосы, представляющие разные народы, по своему переплетённые, но при этом объединенные в одно целое. Межсловянский Алатырь славянского единства таким образом является мощным знаком единения, духовности и культурного наследия славянских народов, указывая на их общие корни и стремление к добру, ладу и согласию, взаимному пониманию. Рисунок обложки основан на картине волшебной художницы Надежды Чириковой
֎ Днес буди благодарным Богу. Паметај како jeси богат. Tвoja родина je неоцєњима. Tвoje врєме je злато. Tвoje здравје je богатство. ֎ Dnes budi blagodarnym Bogu. Pametaj kako jesi bogat. Tvoja rodina je neocěnjima. Tvoje vrěme je zlato. Tvoje zdravje je bogatstvo. ֎ Ⰴⱀⰵⱄ ⰱⱆⰴⰻ ⰱⰾⰰⰳⱁⰴⰰⱃⱀⱏⰹⰿ Ⰱⱁⰳⱆ ⁙ Ⱂⰰⰿⰵⱅⰰⰻ ⰽⰰⰽⱁ ⰵⱄⰻ ⰱⱁⰳⰰⱅ ⁙ Ⱅⰲⱁⱑ ⱃⱁⰴⰻⱀⰰ ⰵ ⱀⰵⱁⱌⱑⱀⱐⰻⰿⰰ ⁙ Ⱅⰲⱁⰵ ⰲⱃⱑⰿⰵ ⰵ ⰸⰾⰰⱅⱁ ⁙ Ⱅⰲⱁⰵ ⰸⰴⱃⰰⰲⱐⰵ ⰵ ⰱⱁⰳⰰⱅⱄⱅⰲⱁ ⁙ ----------- Danas budi zahvalan Bogu. Sjeti se kako si bogat. Tvoja obitelj je neprocjenjiva. Tvoje vrijeme je zlato. Tvoje zdravlje je bogatstvo. ----------- Сегодня будь благодарен Богу. Помни, какой ты богатый. Твоя семья бесценна. Твое время - золото. Ваше здоровье - это богатство.
О слову Чуванје Чуванје = Внимание от Чувати - чувствовать, слушать, внимать (в срб. беречь, хранить, охранять, защищать, сторожить, ухаживать) [ vk.com/...021 | Чуванје] [ vk.com/...022 | Чуванје]
Родово посєданје (имєнје) Лєс - Лес Мајстровска комора - Мастерская Сад - Сад Дом - Дом Сутерен - Погреб Студња - Колодец Сад зеленины - Огород Жива ограда - Живая изгородь Рыбник - Пруд Бања (лазња)- Баня Поље - Поле Уље - Ульи ----------------- Родово посєданје Родово посєданје - то назначено мєсто на земји, живо пространство, створјено с љубовју родитељами за својих дєтиј. То је Родина Человека. Родово посєданје — цєлы недељивы дєл земји, плошчеју не мење једного хектара, приналежечи чловєку и јего сємји, живучим на нјем, свој дом и будынкы, насаджени Родово дрєво, сад, сад зеленины, лєс, рыбник, находечи се на тутом дєлу. ---------- Родовое поместье Родовое поместье - это конкретное место на земле, живое пространство, созданное с любовью родителями для своих детей. Это Родина Человека. Родовое Поместье — целый неделимый участок земли, площадью не менее одного гектара, принадлежащий человеку и его семье, живущим на нем, свой дом и постройки, посаженные Родовое дерево, сад, огород, лес, пруд, находящиеся на этом участке.
Образ "Витез на разпутје". 1882, Виктор Васнецов Оловковы (карандашные) скице (наброски) до образа сут појавили се в почетку 1870-х лєт. В 1877 Васнецов с јего младшего брата Аполлинариja пише скице «Војин в шлєму с кољчужкоjу». Содржанје образа возника под дојемом (дојем - впечатление) од былины «Ильja Муромец и разбојники». В 1877лєтo была укончена праца (работа) над првым вариантом образа. Васнецов изставја ју на VI Передвигајему изставу 1878 года. Конечны вариант образа был написан в 1882 лєто за Саввы Ивановича Мамонтова. Надпис на камене одповєдаје (соответствует) былинным текстам, но видєна не полно. В писму до Владимира Стасова умєтник (умелец, художник) Васнецов пише: « На камене написано: «Как прjaму jехати — живу не бывати — нет пути ни прохожему, ни проjезжему, ни пролєтному». Слєдујемы даље надписы: «направу jехати — женату быти; налеву jехати — богату быти» — на камене не видны, ja jих јесм скрыл под мох и изтрл честју. Надписы си одисканы мноју в сполочној библиотекє при Вашеj љубезноj помочи. » Критик Стасов похвалил образ. Образ написан маслом на платну. Версија 1882 лєта храни се в Државном Руском музеју. Прва ерсија 1878 лєта храни се в Серпуховском хисторико-умєтном музеју. -------------------------- оловковы - карандашные скице - наброски дојем - впечатление праца - работа одповєдаје - соответствует умєтник - художник, умелец -------------------------- Obraz "Vitez na razputje". 1882, Viktor Vasnecov Olovkovy (karandašně) skice (nabroski) do obraza sut pojavili se v početku 1870-h lět. V 1877 Vasnecov s jego mladšego brata Apollinarija piše skice «Vojin v šlěmu s koljčužkoju». Sodržanje obraza voznika pod dojemom (dojem - vpečatlenie) od byliny «Ilja Muromec i razbojniki». V 1877lěto byla ukončena praca (rabota) nad prvym variantom obraza. Vasnecov izstavja ju na VI Peredvigajemu izstavu 1878 goda. Konečny variant obraza byl napisan v 1882 lěto za Savvy Ivanoviča Mamontova. Nadpis na kamene odpovědaje (sootvetstvuet) bylinnym tekstam, no viděna ne polno. V pismu do Vladimira Stasova umětnik (umelec, hudožnik) Vasnecov piše: « Na kamene napisano: «Kak prjamu jehati — živu ne byvati — net puti ni prohožemu, ni projezžemu, ni prolětnomu». Slědujemy dalje nadpisy: «napravu jehati — ženatu byti; nalevu jehati — bogatu byti» — na kamene ne vidny, ja jih jesm skryl pod moh i iztrl čestju. Nadpisy si odiskany mnoju v spoločnoj bibliotekě pri Vašej ljubeznoj pomoči. » Kritik Stasov pohvalil obraz. Obraz napisan maslom na platnu. Versija 1882 lěta hrani se v Državnom Ruskom muzeju. Prva ersija 1878 lěta hrani se v Serpuhovskom historiko-umětnom muzeju -------------------- Ⱁⰱⱃⰰⰸ ⸪ Ⰲⰻⱅⰵⰸ ⱀⰰ ⱃⰰⰸⱂⱆⱅⱐⰵ ⸪ ⁙ 1882 · Ⰲⰻⰽⱅⱁⱃ Ⰲⰰⱄⱀⰵⱌⱁⰲ Ⱁⰾⱁⰲⰽⱁⰲⱏⰹ ⁖ ⰽⰰⱃⰰⱀⰴⰰⱎⱀⱑ ⁖ ⱄⰽⰻⱌⰵ ⁖ ⱀⰰⰱⱃⱁⱄⰽⰻ ⁖ ⰴⱁ ⱁⰱⱃⰰⰸⰰ ⱄⱆⱅ ⱂⱁⱑⰲⰻⰾⰻ ⱄⰵ ⰲ ⱂⱁⱍⰵⱅⰽⱆ 1870 · ⱈ ⰾⱑⱅ ⁙ Ⰲ 1877 Ⰲⰰⱄⱀⰵⱌⱁⰲ ⱄ ⰵⰳⱁ ⰿⰾⰰⰴⱎⰵⰳⱁ ⰱⱃⰰⱅⰰ Ⰰⱂⱁⰾⰾⰻⱀⰰⱃⰻⱑ ⱂⰻⱎⰵ ⱄⰽⰻⱌⰵ ⸫ Ⰲⱁⰻⱀ ⰲ ⱎⰾⱑⰿⱆ ⱄ ⰽⱁⰾⱐⱍⱆⰶⰽⱁⱓ ⸫ ⁙ Ⱄⱁⰴⱃⱏⰶⰰⱀⱐⰵ ⱁⰱⱃⰰⰸⰰ ⰲⱁⰸⱀⰻⰽⰰ ⱂⱁⰴ ⰴⱁⰵⰿⱁⰿ ⁖ ⰴⱁⰵⰿ ⸭ ⰲⱂⰵⱍⰰⱅⰾⰵⱀⰻⰵ ⁖ ⱁⰴ ⰱⱏⰹⰾⰻⱀⱏⰹ ⸫ Ⰻⰾⱑ Ⰿⱆⱃⱁⰿⰵⱌ ⰻ ⱃⰰⰸⰱⱁⰻⱀⰻⰽⰻ ⸫ ⁙ Ⰲ 1877ⰾⱑⱅⱁ ⰱⱏⰹⰾⰰ ⱆⰽⱁⱀⱍⰵⱀⰰ ⱂⱃⰰⱌⰰ ⁖ ⱃⰰⰱⱁⱅⰰ ⁖ ⱀⰰⰴ ⱂⱃⱏⰲⱏⰹⰿ ⰲⰰⱃⰻⰰⱀⱅⱁⰿ ⱁⰱⱃⰰⰸⰰ ⁙ Ⰲⰰⱄⱀⰵⱌⱁⰲ ⰻⰸⱏⱄⱅⰰⰲⱑ ⱓ ⱀⰰ ⰂⰋ Ⱂⰵⱃⰵⰴⰲⰻⰳⰰⰵⰿⱆ ⰻⰸⱏⱄⱅⰰⰲⱆ 1878 ⰳⱁⰴⰰ ⁙ Ⰽⱁⱀⰵⱍⱀⱏⰹ ⰲⰰⱃⰻⰰⱀⱅ ⱁⰱⱃⰰⰸⰰ ⰱⱏⰹⰾ ⱀⰰⱂⰻⱄⰰⱀ ⰲ 1882 ⰾⱑⱅⱁ ⰸⰰ Ⱄⰰⰲⰲⱏⰹ Ⰻⰲⰰⱀⱁⰲⰻⱍⰰ Ⰿⰰⰿⱁⱀⱅⱁⰲⰰ ⁙ Ⱀⰰⰴⱂⰻⱄ ⱀⰰ ⰽⰰⰿⰵⱀⰵ ⱁⰴⱂⱁⰲⱑⰴⰰⰵ ⁖ ⱄⱁⱁⱅⰲⰵⱅⱄⱅⰲⱆⰵⱅ ⁖ ⰱⱏⰹⰾⰻⱀⱀⱏⰹⰿ ⱅⰵⰽⱄⱅⰰⰿ · ⱀⱁ ⰲⰻⰴⱑⱀⰰ ⱀⰵ ⱂⱁⰾⱀⱁ ⁙ Ⰲ ⱂⰻⱄⰿⱆ ⰴⱁ Ⰲⰾⰰⰴⰻⰿⰻⱃⰰ Ⱄⱅⰰⱄⱁⰲⰰ ⱆⰿⱑⱅⱀⰻⰽ ⁖ ⱆⰿⰵⰾⰵⱌ · ⱈⱆⰴⱁⰶⱀⰻⰽ ⁖ Ⰲⰰⱄⱀⰵⱌⱁⰲ ⱂⰻⱎⰵ · ⸫ Ⱀⰰ ⰽⰰⰿⰵⱀⰵ ⱀⰰⱂⰻⱄⰰⱀⱁ · ⸫ Ⰽⰰⰽ ⱂⱃⱑⰿⱆ ⰵⱈⰰⱅⰻ ⸭ ⰶⰻⰲⱆ ⱀⰵ ⰱⱏⰹⰲⰰⱅⰻ ⸭ ⱀⰵⱅ ⱂⱆⱅⰻ ⱀⰻ ⱂⱃⱁⱈⱁⰶⰵⰿⱆ · ⱀⰻ ⱂⱃⱁⰵⰸⰶⰵⰿⱆ · ⱀⰻ ⱂⱃⱁⰾⱑⱅⱀⱁⰿⱆ ⸫ ⁙ Ⱄⰾⱑⰴⱆⰵⰿⱏⰹ ⰴⰰⰾⱐⰵ ⱀⰰⰴⱂⰻⱄⱏⰹ · ⸫ ⱀⰰⱂⱃⰰⰲⱆ ⰵⱈⰰⱅⰻ ⸭ ⰶⰵⱀⰰⱅⱆ ⰱⱏⰹⱅⰻ ⁙ ⱀⰰⰾⰵⰲⱆ ⰵⱈⰰⱅⰻ ⸭ ⰱⱁⰳⰰⱅⱆ ⰱⱏⰹⱅⰻ ⸫ ⸭ ⱀⰰ ⰽⰰⰿⰵⱀⰵ ⱀⰵ ⰲⰻⰴⱀⱏⰹ · ⱑ ⰻⱈ ⰵⱄⰿ ⱄⰽⱃⱏⰹⰾ ⱂⱁⰴ ⰿⱁⱈ ⰻ ⰻⰸⱅⱃⱏⰾ ⱍⰵⱄⱅⱓ ⁙ Ⱀⰰⰴⱂⰻⱄⱏⰹ ⱄⰻ ⱁⰴⰻⱄⰽⰰⱀⱏⰹ ⰿⱀⱁⱓ ⰲ ⱄⱂⱁⰾⱁⱍⱀⱁⰻ ⰱⰻⰱⰾⰻⱁⱅⰵⰽⱑ ⱂⱃⰻ Ⰲⰰⱎⰵⰻ ⰾⱓⰱⰵⰸⱀⱁⰻ ⱂⱁⰿⱁⱍⰻ ⁙ ⸫ Ⰽⱃⰻⱅⰻⰽ Ⱄⱅⰰⱄⱁⰲ ⱂⱁⱈⰲⰰⰾⰻⰾ ⱁⰱⱃⰰⰸ ⁙ Ⱁⰱⱃⰰⰸ ⱀⰰⱂⰻⱄⰰⱀ ⰿⰰⱄⰾⱁⰿ ⱀⰰ ⱂⰾⰰⱅⱀⱆ ⁙ Ⰲⰵⱃⱄⰻⱑ 1882 ⰾⱑⱅⰰ ⱈⱃⰰⱀⰻ ⱄⰵ ⰲ Ⰴⱃⱏⰶⰰⰲⱀⱁⰿ Ⱃⱆⱄⰽⱁⰿ ⰿⱆⰸⰵⱓ ⁙ Ⱂⱃⱏⰲⰰ ⰵⱃⱄⰻⱑ 1878 ⰾⱑⱅⰰ ⱈⱃⰰⱀⰻ ⱄⰵ ⰲ Ⱄⰵⱃⱂⱆⱈⱁⰲⱄⰽⱁⰿ ⱈⰻⱄⱅⱁⱃⰻⰽⱁ · ⱆⰿⱑⱅⱀⱁⰿ ⰿⱆⰸⰵⱓ
МАЛЫ СЛОВНИК. 350 СЛОВ
Малый словник на 350 слов Межслава с переводом на руский
абы - для того чтобы, дабы
автобусна постојка - автобусная остановка
аж(даже), навет, доконце - даже
алга - водоросль
барвы - краски
бајати - болтать, рассказыват
бискуп - епископ
благотворны - выгодный
блєскливы - блестящий
бодец - шип, колючка
брєза - берёза
брєзит - брезжит
буда - сарай, будка
будованы - строительный
былина- трава
бєгун - рысак, беговой конь
бєдово - бедное
бєреста - берёста
вагати се - колебаться, стесняться
важити - весить
вела...
Паметник пољској писменности срєдњевєчја. Лист з Псалтыра Флорианского на Межсловјанском језыку 1. Благословны муж, кој јест не шел поради нечестивых и на драгє грєшных не стојал јест, и на столу наглего опаденја не сєдєл јест. 2. Але в закону божјем воља jего и в закону jего буде мыслити во дњу и в ночи. 3. А буде ако дрєво, које саджено jест подле текучих вод, које плод своj дава в своj час, 4. А лист jего не опада; и все, чтоколи учини, приспєје. поради - посоветоваться, спросить совет столу наглего опаденја - стол внезапного падения (дословно), что значит "собрание падших насмешников(развратников)". опадати - опадать, вянуть, спадать, снижаться, опускаться чтоколи - что-либо учинити - совершить, сделать, причинить, учинить приспєти - подоспеть, успеть, прибыть вовремя -------------------------- Източник на старопољском: Karta z "Psałterza floriańskiego". 1. Błogosławiony mąż, jen jest nie szedł poradzie niemiłościwych i na drodze grzesznych nie stał jest, i na stolcu nagłego spadnienia nie siedział jest, 2. Ale w zakonie bożem wola jego i w zakonie jego będzie myślić we dnie i w nocy. 3. A będzie jako drzewo, jeż szczepiono jest podług ciekących wod, jeż owoc swoj da w swoj czas, 4. a list jego nie spadnie; i wszystko, csokoli uczyni, prześpieje. -------------------------- 1.Блажен муж, кой не ходит на совет нечестивых и не стоит на пути грешных и не сидит в собрании насмешников (развратителей), 2. Но в законе Божьем воля его, и о законе Его будет размышляет он день и ночь! 3. И будет он как дерево, посаженное у текучих вод, которое приносит плод свой во время свое, 4. И лист которого не вянет; и во всем, что он ни делает, успеет. -------------------------- 1. Благо човеку који не иде на веће безбожничко, и на путу грешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не седи, 2. Него му је омилео закон Господњи и о закону Његовом мисли дан и ноћ! 3. Он је као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, 4. И коме лист не вене: шта год ради, у свему напредује. -------------------------- Псалтыр Флорианского - паметник пољској писменности срєдњевєчја. обчепријето име иде од монастыра светого Флориана, кде света книга је была најдена. Псалтыр Флорианского - то трєхјезычны изтвор: латинскы, пољскы, нємечскы), на 296 листах пергамента. Послє каждого латинского стиха слєдујут пољска и нємечска версије. 1370-е: по заказу краљевы Пољскы Jадвиги 1550-е: прєдан Бартломеjу Зиссу 1637: прєдан опатству Светого Флориана в Австрији 1931: прєдан пољскому владару (Народна библиотека в Варшаве) 1939: прєдан Канаде (евакуација) 1959: прєдан Народноj библиотеке в Варшаве (повторно потврдженје) Прєбыванје: Пољска, Варшава. ----- опатство - аббатство
Aгата Кpисти имєла 40 лєт, кoгда ју позвал омужити се 24-лєтны Мaкс Мэллoун. Тој много се заљубил ју. Xoти је у те врємена 40 лєт - то было уж скоро¹ старостју. И разлика² в возрасту oгpoмна. Агата благоразумно спытала совєт од сестры. И сестра јешче выше благоразумно одповєдєла, что потрєбно почекати³. Агата је много старєјша. Велми много. Она је уже довољно возрастна дама. Зато не трєба спєшити, а провєрити своји чувства и чувства младого чловєка. Года три почекати в разлукє. А там все буде ставати јасно: љубовно је то или заљубјеност. Тогда се Агата рєшила. Одповєдєла своjej сестрє jасно и просто: «Видиш ли, за три лєта јешче вечши буду застарјати. Живот минује, и час брзо утєкаје. Може, буду омужити се за Макса, пока он прєдлагаје. И вообче – никому не вєдомо, что прєд нами»… То је было разумно и здраво рєшенје. Часом потрєбно почекати, исто⁴, и все провєрити. Но живот - јер то минује. И можливости изчезајут. И влак⁵ уходи од станцији – на нјего можно не успєти, пока разважаш, изчекаш, седм раз будеш мєрити… А Агата се омужила и шчестливо проживала с мужем до высокој старости. А тако, ако бы чекала, то бы постарєла. И млады чловєк могл устати чекати – тако тож дєје се. И вообче, потом почела се војна, ктору Агата и Макс чудом прєжили и остали се в живых. Такто⁶ рєшенје често насучно. Необходимо ковати желєзо, доколє горече, ако говоримо о нашем животу, о чувствах, о новых можливостах. Другој можливости може не быти. А три лєта – то велми долга доба⁷ на довољно кратко људско житје… Макси и Агата проживаху сут вмєсту 45 лєт, хоти все вокруг сумнєвали се у успєху јих ожењенју. B дневнику Kристи, у прєгледу⁸ о cвојем дoлгом животу, назвала сустрєчу c Mаксом Mэллоуном глaвным событјем cудбы: «Cлава тeбе, Боже, зa вcю тy љубов, која ми је была дaрована»..... Автор: Aнна Kирјанова скоро¹ - пoчти разлика² - paзница почекати³ - подождать исто⁴ - конечно влак⁵ - поезд такто⁶ - так, таким образом, следовательно доба⁷ - период, пора, время, эпоха, эра прєглед⁸ - обзор, сводка, резюме -----— Агате Кристи стукнуло 40, когда её позвал замуж 24-летний Макс Мэллоун. Полюбил он её сильно. Хотя в те времена 40 лет были почти старостью. И разница в возрасте огромная. Агата благоразумно посоветовалась с сестрой. И сестра ещё более благоразумно ответила, что надо подождать. Агата намного старше. Весьма намного. Она уже довольно пожилая дама. Поэтому надо не спешить, а проверить свои чувства и чувства молодого человека. Годика три обождать в разлуке. А там всё станет ясно: любовь это или увлечение. Вот тогда Агата и приняла решение. Она ответила сестре ясно и просто: «Видишь ли, за три года я ещё больше состарюсь. Жизнь проходит, и время быстротечно. Пожалуй, я выйду замуж за Макса, пока он предлагает. И вообще – мало ли, что впереди»… Вот это было разумное и здравое решение. Иногда надо подождать, конечно, и всё проверить. Но жизнь-то проходит. И возможности исчезают. И поезд уходит с перрона – на него можно не успеть, пока прикидываешь, выжидаешь, семь раз отмеряешь… И Агата вышла замуж и счастливо прожила с мужем до глубокой старости. А так, если бы ждала, состарилась бы. И молодой человек мог устать ждать – так тоже бывает. И вообще, потом началась война, которую Агата и Макс чудом пережили и остались в живых. Так что решение зачастую не терпит отлагательств. Надо ковать железо, пока горячо, если речь идёт о нашей жизни, о чувствах, о новых возможностях. Второй возможности может не быть. И три года – это весьма долгий срок для довольно короткой человеческой жизни… Макси и Агата прожили вместе 45 лет, хотя все вокруг сомневались в успешности их брака. В дневнике Кристи, подводя итог своей долгой жизни, называла встречу с Максом Мэллоуном главным событием судьбы: «Слава тебе, Боже, за всю ту любовь, которая была мне дарована»....
Колико бы не было вам лєт - не тужите. Вас не љубет - то је малости, одпустите. Не успєли на трамвај, (тако бываје), Може то нас судба прєдупрєджаје. Не будте горди красоју - неумєстно, Красота Души важнєје, ако честно. Ако ли не ладет се дєла - почекајте, И на красны свєт, никогда, не бєгајте. Нужно бєдному помогти - не скупите се. Не имајеш что подати - помолите се. И чудже никогда не берите, А душа ако боли - промолчите. Може надєје ваши не оправдали - Значи много од другых очекывали. Ако солнышком будут прєзирати хмури - Дењ је з того свєтлєје и лучши. За зимоју всегда Jара пробудженје, И имаје кажды з нас Дењ Родженја. В каждом возрастлом - дєтетко горко плаче. Мудры нємы, од људиј шчестје ховајучи. Ако ли горєти, так до конца, с новој силоју, И не соколы, а гавран над могылоју. Своју злобу на другых не држите, Колико бы ни было вам болєсно - живите! Насладжајте се простостју дикој меты, И в награду пријмајте заходы. Колико бы не было вам лєт - не тужите. Вас не љубет - то је малости - Вы љубИте! Татјана Олексијчук
Ⱍⱅⱁ ⰸⰰ ⱆⰶⰰⱄ ? Ⱄⰵⰻⱍⰰⱄⱀⱁ ⱁⰴⱀⰵⱄⰻ ⱁⰲⱆ ⰿⱃⱏⱅⰲⱆ ⱂⱅⰻⱌⱆ ⰻⰸ ⰽⱆⱈⱀⱐⰵ