В ответ на пост
👍 Zašto strategija i taktika neprijatelja rade?
Opisujući ove prilično jednostavne i primitivne ciljeve neprijatelja, ne smemo izgubiti iz vida odgovore naše strane.
Ti odgovori se, kako se smatra u društvu, ne čine adekvatnim šteti koja se nanosi našoj strani. Reći ću odmah da se ne radi o tome da adekvatan odgovor ne postoji.
Naši uzvratni udari su sigurno i adekvatni i bolni. Problem je u tome što društvo ne vidi rezultate akcija naše vojske, što i izaziva pitanja o njihovom učinku.
A šta mi (kao društvo) vidimo i čujemo?
Na rečima slušamo o „udarima odmazde“, o tome da ćemo se za Starobeljsk osvetiti, da će po Kijevu biti nanošeni sistemski udari. I to je, naravno, dobro. Ali gde su rezultati te odmazde? Gde su rezultati osvete? Gde je ta sistematičnost udara po Kijevu? Odsustvo vidljivog, opipljivog rezultata izaziva, sa jedne strane – nezadovoljstvo, sa druge – nedoumicu, a sa treće – nepoverenje.
Pritom se, u stvarnosti, ti udari izvode i oni su prilično bolni za ukrajinsku stranu. Ali zbog određenih faktora, tačnije zbog toga što su Ukrajinci u četvrtoj godini rata ipak postrojeni kao vojska, krivičnim postupcima i delovanjem banderovskih patrola, zabranjeno im je da objavljuju bilo kakve fotografije (osim onih koje prikazuju udare sopstvene ukrajinske PVO po stambenim zgradama). Zato naše društvo nema informacije o tome gde i kako se nanose naši udari, niti kakve posledice oni ostavljaju. Za razliku, primetiću, od udara našeg neprijatelja.
Udari našeg neprijatelja se dodatno medijski osvetljavaju i, čak i kada su beznačajni, od muve se pravi magarac.
Primer? Hajde da kao primer pogledamo izvikane i kroz razne medije raširene udare po Kronštatu tokom SPIEF-a. Sećate se sigurno tog zapaljenog čamca? U kolikom broju zapadnih medija je on prisutan sa narativom „Ukrajina je preokrenula tok konflikta“. Kakve veze, uostalom, Ukrajina ima sa tim, kada udare režira i usmerava Zapad, a i udarna sredstva su zapadne proizvodnje. Ali da ne skrećemo sa teme. Pred nama je slika samog udara i slika zapaljenog čamca.
Sada o tome šta se zapravo dogodilo. U stvarnosti, udar je nanet čamcu koji se nalazio u remontnom doku. Na njemu nije bilo naoružanja, niti posade. Šteta koja je naneta čamcu jeste izgorela kabina, čija je cena popravke manja od kozmetičkog renoviranja jednosobnog stana. A koliko je priče bilo oko toga? Kako je to predstavljeno? Govorilo se kako mogu da dohvate rusku flotu na bilo kom mestu – i u Crnom moru i na Baltiku.
U stvarnosti, remont ovog čamca teško da će predstavljati problem za flotu, a gubitak čamca koji je i bez toga bio na remontu sigurno neće naneti nikakvu štetu borbenoj gotovosti ruske Ratne mornarice. Ali ko to zna? Pa niko.
Zato je fotografija sa ovim čamcem proširena kroz sve neprijateljske inostrane medije kao dokaz da se ruska flota nalazi pod ukrajinskim (smešno) udarima čak i na Baltiku. Fotografije sa zapaljenim objektima u rejonu Lahte su na isti način sa neprijateljske strane postale lepa vizitkarta za Sanktpeterburški forum. I to uprkos tome što ni oni nisu naneli ozbiljnu štetu.
Brojni udari BPL na naše objekte obavezno su praćeni PR-om, bez obzira na to da li se nanosi realna šteta ili ne.
Za to OSU (odnosno zapadni lutkari) koriste kontrolne bespilotne letelice koje snimaju i prenose podatke o nanetim udarima. Dakle, jedna bespilotna letelica udara, druga snima, pa zatim ona udara, a treća snima i tako dalje. Kao rezultat toga, OSU imaju snimak koji prikazuju kao dokaz efikasnosti svojih akcija. Takođe se biraju ciljevi koji uopšte ne zahtevaju snimanje bespilotnim letelicama, jer ćemo udare po njima u svakom slučaju snimiti mi sami – bilo da su to rafinerije nafte ili panorama odbrane Sevastopolja.
Pratite #StevanII #infowars #svo_ nastavak sledi. uskoro....
