Вŏ книге И.С. Ястребова «Обычаи и пѣсни турецкихъ сербовъ» (1886) помещена крайне любопытная пеƈня, исполняемая на Бадняк: Шчо ми беjе до две мили сестри, Ми немаjе ни татко, ни маjка, Ни ми брата, ни ми братучеда. Одидоje долу в рамко поле, Пресекоje дрво ћипирово, И зедоje камењ становити. Си дојдоje дома на дворови, Ћа ми правит своји мила брата: Снога клале дрво ћипирово. Глава клале сурова-на земja, Крв ми клале црвено-но вино, Перчук клале тура ибришима, Веђи клале морски пиjавици, Клепалици ластовечки криља, Очи клале од црно-но гројзе. Со сем ми го брата суградије, Ток се чудит до две мили сестри. - «Ај ти тебе, наши мили брате! Со сем ми те тебе доградивме, Уста немаш да ни проговориш». Тога Богу му се дожалило, И ми прати анђел' од небеси, Душа даде, брата и́м го крена. Го крстиjе брата Димитрија, Им жиува триесет години. Многу сестри ми се зарадваjе: - «Ајде, брате, дате завршиме!» А брат нећет ди ми го завршит. Ми станаjе до две мили сестри, Ми станаjе, ми го завршије. От