अनादिप्रवृत्तिशीलानां प्रवृत्तिसङ्कोचाय आश्रमाः शास्त्रेण विहिताः ।
अतस्तद्विधाने न तस्य तात्पर्यं किन्तु तत्सङ्कोच एव । ता हि
ब्रह्मरतिप्रतिबन्धिका भवन्ति । ये तूपक्षीणप्रवृत्तयो ब्रह्मैकरतास्तेषां न
किञ्चिदाश्रमैः फलमिति नैराश्रम्यं वरीयः । anādi-pravṛtti-śīlānāṁ pravṛtti-saṅkocāya āśramāḥ śāstreṇa
vihitāḥ | atas tad-vidhāne na tasya tātparyaṁ kintu tat-saṅkoca eva | tā
hi brahma-rati-pratibandhikā bhavanti | ye tūpakṣīṇa-pravṛttayo
brahmaika-ratās teṣāṁ na kiñcid āśramaiḥ phalam iti nairāśramyaṁ varīyaḥ
|
(Govinda-bhāṣya on Vedānta-sūtra: 3.4.39) «Ашрамы [т.е. брахмачарья, гархастья, ванапрастха, саннйаса.] предписаны шастрой тем, кто обладает изначальной склонностью к активной деятельности (правритти) [т.е. к привязанной вовлеченности в мирские дела и восприятию мирских объектов] с целью уменьшения этой активной деятельности (правритти). Таким образом, цель шастры (татпарья) заключается не в том чтобы увековечить привязанную вовлеченность в мирское (правритти)], а [скорее] л