Smrtonosno putovanje Njegoša: šta se desilo sa psima iz Rusije

1. juna u blizini metro stanice Anino u Moskvi bila je neuobičajena gužva: pored klasične moskovske gužve, Negoša Bugarina čekalo je puno ljudi.

Njegoš je vlasnik preduzeća "Auto Ekstra" za prevoz prtljaga, paketa i životinja iz Rusije i zemalja ZND u Srbiju i Crnu Goru.

Tu, u blizini metroa, prvi put su se sreli naši junaci - vlasnici jazavčara Čino, akite-Inu Reja, engleskog buldoga Buča, bernardinca Maše, mađarskog hrta Lare, španijela Nore, metisa Runa i čivava Tajsona. Niko tada nije mogao pomisliti da on pse sprovodi u posledne putovanje.

S leva na desno: jazavčar Čino, španijel Nora i bernardinec Maša, metis Runa, Akita-Inu Rej, čivava Tajson, mađarski hrt Lara, engleski buldog Buča

“U februaru sam udomila Runu iz moskovskog skloništa, a već u martu sam odlučila da se preselim i povedem psa sa sobom“- kaže Olga, vlasnica metisa. „Ruskinja iz Srbije savetovala je Negoša da preveze psa, ja sam ga kontaktiralo, a on me je uputio na svoju suprugu Elenu (beleška autora: Elena živi u Podmoskovlju). Prebacio sam joj 10 hiljada (rubli) avansa i počelo da pripremam svu dokumentaciju. Onda smo se čak sreli i malo popričali - delovala mi je apsolutno adekvatna, prijatna i dobra zena. Prvog, kada sam stigala kod “Anino”, bio je puno ljudi, Njegoš je zakasnio, a kada je konačno stigao, počela je gužva: svi su žurili da se što pre oslobode kesa i kutija. Imalo sam avion tog dana, pa sam dalo Runu i stvari Eleni i otišala. Zvala sam sa aerodroma da saznam kako stvari idu - uveravali su me da je sve u redu, psi su već na putu.”

„Imali smo težku naruzbinu“, kaže Mila vlasnica španijela Nore i bernardinca Maše . „Prvo su psi iz Anape odvedeni u Moskvu i predati Eleni, bili su aktivni i zdravi. Sledećeg dana uveče me je pozvala i rekla da je njen muž odbio da uzme Mašu – nisu mislili da je „bernardinac tako tezek i velik“. Onda je ponudila duplo plaćanje - 1600 evra za dva psa, i mi smo pristali.”

„Letela sam sa troje dece u tri aviona“, piše Svetlana, vlasnica engleskog buldoga Buča. „Pogodio sam da bih mogala da uletim i odmah pokupim psa.

Usled toga, psi su se vozili u dva automobila - jazavčar, bernardinac i španijel u automobilu sa Njegošem, ostali - u drugom, sa njegovim pomoćnikom.

Iznenadni gubitak

Elena je obavestila vlasnike da su psi nestali — u subotu, 4. juna od 11 sati, kontaktirala je sve i rekla da su životinje pobegle iz njihovog doma u Novom Sadu, pronađena su samo dva psa.

„Cele subote je bila tišina, nije bilo ni fotografije ni videa, ali sam odlučila da sačekam i ne ometa ljude na put. Tek u sedam uveče me je pozvala Elena, počela je od toga da ne zna kako da kaže, ali Maše i još pet pasa više nema. Taj Negoš ih je povezao na ogradu, otisao spavati, a oni su pobegli“, priča Mila.

Vlasnica Rune saznala je za gubitak psa na licu mesta kada je ujutru stigla po svoje stvari.

„Videla sam Negošev otvoreni auto sa prikolicom u kojoj je bio kavez mog psa. Pitala sam gde su životinje? Kada su mi rekli da su psi pobegli, pomislila sam da je šala. Stefan, Negošev pomoćnik, mlad momak, još klinac, pomogao mi je da preuzmim kavez, a ja sam shvatila da on je vozio drugo auto. Moj pas jede samo sirovo meso, naravno, nisam mogla da ga dam na putu, ali sam dala suvo meso u kesi. I kako sam kesu ostavila, tako ona je i ostala. Očigledno niko nije ni pokušao da je nahrani.”

Kada je Elena nazvala Olgu, vlasnicu mađarskog hrta, devojka se jako rastuzila, nije znala šta da radi.

„Prijatelj mi je pomogao da organizujem svoje misli i počeli smo da pišemo svim mogućim javnostima tražeći pomoć. Nekoliko momaka sa telegram kanala Novosadskih ljubitelja pasa organizovalo se u potrazi za Larom. Tada me je kontaktirala Ksuša, vlasnica akita-Inu Reja, dodala sam je u grupu za pretragu. Drugi ljudi su počeli da dolaze u čet, i svi vlasnici izgublenih pasa su bili pronađeni.”

Tada je u čet dodat i sam Negoš. Prva poruka od njega stigla je tek posle ponoći. Napisao je da su životinje bile privezane u dvorištu, ali su se otkačile sa ogrlica i pobegle. Navodno je zajedno sa rodbinom krenuo u potragu i po ceo dan ih tražio po svim ulicama do samog Petrovaradina (prim. autora: Petrovaradin se nalazi na drugoj strani Dunava, 8 km od Klise , gde živi Njegoš i odakle psi su navodno pobegli).

Negoš je na kraju dodao da će komunicirati samo sa vlasnicima, ali se ni sa kim od njih lično nije sreo, jer je otišao u Crnu Goru.

“Pitala sam ga kako može biti u Crnoj Gori ako su mu psi pobjegli “, piše Olga. On je rekao da to i za mene je velika tuga, ali moji prijatelji traže pse, a ja treba da nastavim da radim svoj posao.

S obzirom na to, dva „pronađena” psa, španijela i jazavčara, vlasnicima je predao Negošev pomoćnik.

„Naš pas je bio u lošem stanju“, kaže Arvi, vlasnica jazavčara. „Bio je mršav, puno je pio, padao od umora, sutradan mu je bilo bolje, ali se plasio svake buke. Ovo putovanje je definitivno bilo putovanje na preživljavanje.”

Španijel je predat vlasnicima u drugom gradu, u Priboju.

„Bio je veliki problem pokupiti španijela“, piše Mila. Ni Negoš ni Elena mi nisu odgovorili. Sat vremena na vrućini pokušavali smo da postignemo nešto. Kao rezultat toga, nije stigao Negoš, već samo neki vozač. Nora je bila u strašnom stanju, bukvalno se gušila. Naš mali španijel je popio dva litra vode u jednom gutljaju! Zatim smo davali mu vodu nekoliko sledecih sat , maksimalno ohladili u autu, ali se „tresao“ šest sati.

Veterinar je ujutru klinici pregledao psa i rekao da je on i dalje u stanju šoka. Sve ovo nije sprečilo pomoćnika da preuzme punu platu od vlasnika za prevoz Nore, iako je znao da je već dovedena u pitanje sudbina drugog psa porodice, bernardinca Maše.

Trazeci svom snagom

Desetine ljudi izašlo je 5. juna u potragu za nestalim psima: štampali su i lepile objae, proučavali nadzorne kamere, raspitivali i moguće očevice, ali su svi tvrdoglavo ćutali. Tada je stiglo nekoliko signala od komšija da „džabe tražite, nećete ništa naći, jer pasa nema“.

„Tražimo izgubljene pse i imali smo uspešne pretrage kada je sve bilo koordinirano na daljinu“, kaže Ekaterina, volonter. „Živela sam u Srbiji, poznajem kraj, a sama priča je toliko strašna da nismo mogli da ostanemo ravnodusni. Sada je glavna poteškoća u tome što nije potpuno jasno šta se dogodilo. Pronalaženje tela i pronalaženje živih pasa su dve potpuno različite strategije. Policija kaže da su psi mrtvi, o čemu postoje dokazi, ali tela pasa nismo videli svojim očima. Dakle, postoji nada da je neko mogao da pobegne.”

Dok su dobrovoljci nastavili da traže bar neke tragove, vlasnici su pokušali da kontaktiraju policiju. U subotu, 4. juna, njihova prijava nije prihvaćena - za sve pse nije bilo krivicnog dokazka i dokumenata. Sutradan su pokušaji nastavljeni: vlasnici su prvo došli u komunalnu policiju, ali u nedelju dežurnih nije bilo. Iz Glavne novosadske policije upućeni su u odeljenje okruga Klise, odakle su psi pobegli. Tamo su, konačno, uspeli da podnesu prijavu - već su bili pri ruci dokazi, a ceo grad je znao za nestanak životinja.

Inspektor je intervjuisao svakog vlasnika, sačinio protokol i bio u kontaktu sa tužiocem. Zbog toga je protiv Negoša Bugarina pokrenut krivični postupak po članu 269 Krivičnog zakonika „Ubistvo i zlostavljanje životinja“. Poznato je i da je Njegoš tog dana razgovarao sa inspektorom, ali se nije pojavio na poziv sledeci dan. Ako ne dođe u policiju, biće stavljen na poternicu.

„Iz medija znam da je pre toga bilo nekoliko sličnih suđenja u Srbiji i Vojvodini. Teško je prognozirati, postupak je u fazi predistražnog postupka. Ako tužilaštvo prikupi dovoljno čvrstih dokaza, to će nesumnjivo privesti počinioca do odgovornosti“, komentariše advokat vlasnika pasa.

Više pitanja nego odgovora

Na tom putovanju, u automobilu sa Njegošem, bio je putnik koji tvrdi da su psi stigli živi u Novi Sad. Šta je bilo posle toga niko ne zna. U policiji kažu da imaju nepobitne dokaze o uginuću životinja, Njegoš ne stupa u kontakt, iako sa ostalim mušterijama komunicira u četu svoje firme.

Volanteri nisu spremni da se povuku i nastave potragu. Tako je 6. juna na autoputu, nekoliko minuta vožnje od Njegoševe kuće, pronađeno pet vreća sa lesajevima drugih pasa – kao mogući dokaz predate su policiji.

„Još uvek dobijamo povratne informacije od drugih žrtava Negoša: oni nam govore u kakvom su stanju psi stigli, kako je cena porasla za vreme puta, kako su životinje putovale pet umesto tri dana. Želimo da napravimo poseban materijal od ovih recenzija i stavimo ga na mrežu“, podelila je svoje planove Ekaterina.

U međuvremenu, već ima više od 900 ljudi i hiljade poruka u četu o pronalaženju pasa - mnogi učesnici pišu reči podrške vlasnicima i pomažu na bilo koji način: nađu advokata, skupljaju novac, šire informacije. I što je najvažnije, od njih se traži da se ovo pitanje dovede do kraja, što se mora učiniti.

Za Laru, Reju, Runu, Mašu, Tajsona i Buču.
Za svih ostalih pasa, da se ovo ne ponovi.