Распомамљено зло. Зло у човјеку и зло око њега. Зло је у лику Џокера постало шармантно, привлачно и једино могуће у свијету злих полуљуди. Порука филма је старозавјетна - око за око зуб за зуб. Добро и зло су измијешани те се не зна шта је шта и што је најгоре има ли добра уопште. Питање је увијек исто. Свака епоха има своје одговоре. Како одговорити на зло? Да би човјек уопште био способан да пронађе одговор на зло прво мора бити сигуран шта је зло а шта добро. Ако направи орвелијански обрт па добро замијени са злом онда ће се он борити злом против зла. Овдје управо и јесте највећа замка популарног филма Џокер. Џокер је релативизовао зло до непрепознатљивости. Оно је постало шармантно, пожељно и представљено је као једини могући одговор на изазове савремене цивилизације (отуђења, екстремног материјализма). Џокер је одбачен од друшта. Исмијан. Прогнан. Понижен. Заборављен и остављен од свих. Ово све изгледа познато? Није ли и Христос био презрен, поруган, исмијан, остављен од свих и