На данашњи дан је обезглављен један од највећих Срба - Карађорђе. Да ли је баш морало да обезглавимо Карађорђа да бисмо стигли до слободе? Његова глава је завршила у Стамболу да би ми добили уступке од султана. И данас то питање остаје болно. Да ли смо баш морали толику цијену да платимо? Без обзира на све касније Милошеве успјехе овај датум остаје као велика рана наше историје. Овим се потврђују ријечи Христове - Нема пророка без части осим у постојбини својој и у дому своме. (Мт_13:57)
Христа Бога су разапели. Јевреји су тада мислили да разапињу само једног човјека и да је боље да страда један него ли цио народ како је то исказао Кајафа. На крају је Христос васкрсао а Карађорђе бесмртан (п)остао.
Вожд пресвијетли и данас исто тако стоји исправан пред нама као када је у Орашцу прихватио да буде вођа устанка. И даље нам пут освјетљава и даље нас подучава. Само остаје питање имамо ли уши да слушамо?
Данашња власт много више потенцира Сретењски устав (несумњиво свијетлу тачку наше историје) него ли подизање устанка. То ће довољно рећи и о њима и о нама. Уступцима до слободе. Милош је мислио да купује слободу са Карађорђевом главом. Данашње наше вође и ми са њима као саучесници мислимо да купујемо улазницу у рај (читај ЕУ) ако се одрекнемо своје главе (Косово и Метохија). Косово је глава васцијелога српства. Ако нас обезглаве шта нам остаје? Безглава лешина која полако труне. Не заборавимо са главом остајемо и без очију, ушију, носа и уста.
Дакле, тражи се од нас да не гледамо како нам скидају главу, да жмиримо док нас уништавају, да не слушамо патњу наше браће, да не уздишемо под тешким мирисом спаљених манастира, цркава и домова и оскрнављених гробова и да не говоримо, да уста затворимо и све ћутке прихватимо. То је она "реалност" коју се очекује да прихватимо. Да нас обезглаве а да не гледамо, не слушамо, не осјећамо и не говоримо.
Вожд и даље остаје примјер. Устанак онда и устанак данас - нема разлике. Ништа није било лакше Вожду и нашим прецима него ли данас нама. Наше је само да не дозволимо да нас обезглаве. А то је већ почетак устанка.
На успомену на пресвијетлог вожда Ђорђија који је на данашњи дан обезглављен.