Во вьетнамском озере Донг Мо сфотографировали двух черепах Свайно одновременно. Почему это научная сенсация, можно прочитать по-русски здесь. А по-табасарански — ниже.
Уже две недели мы переводим научные новости на малые языки России для проекта «Языки России». Это проект, созданный при содействии АНО «Институт развития интернета»
Гу вьетнамдин с дагар Донг Мо сурат йивуб ж кьюб ж гарали гъюб Свайно (Rafetus swinhoei) саб вахтнаъди, мялумат тувуб ъ ц1ийи шейъ тешкилат табиаьтдин уьрхюб Asian Turtle Program: гьамус ичу хьуб хъ юкьуд жан али вакил му жюре. Нагагъ ж гарали гъюб гу с дагар яшамиш хьузди деуб жюрбежюр м бай ва ж биц1и риш, хь жинс, садар бихъуб ина к1ак1 абц1найи улариккан ккудубгуб, рябкъюз хъюгъюб ж умуд ина къутармиш хьувал.
Ое гизаф аьхю шидлан вуйи ж гарали гъюб Rafetus swinhoei — шлубкьан ч1икьри ж фун хъч1юбхюри гу а дюн’я арайиз.Гьаму жинс вид ккайи гегьеншди ади хьувал гу Ое Кьибла Китайж ра Ое Кафари Вьетнамж, анжагъ ц1иб кам добгуб вещи гу м натижа ж хюрч ра кьалу ап1увал.Гу м апрелин ваз 2019 йис, гъян йигъ хъасин нитижасузди ж жюрэт ап1увалта табии дару с маяламиш ап1вал, кечмиш хьуб ккудубк1ру машгьур диши R. swinhoei — тек шейъ м яш саки урч1вц1ур яшар, садар дуламиш хьуб гу китайин зоологияйин кевшан. Сан жинс цёиб хьуб кьан раз саб ражари эркег мувшан зоологияйин кевшан ра кьюб гьар ч1уру тек шейъ ан жюрбежюр вьетнамидин с дагар.
Чаз мажал адаршра йишв жинс гьибгъуб миж ктарди, м сяняаьткар дар дубгуб миж ккадархьуз гъитуб мишваъ. дукьри фикир ап1уб, фи ина ж кевшан Вьетнамж яшамиш хьуб ра хъана тек шейъ R. swinhoei, учвкан фунур гагь дар гизафдар ма а к1ару улар илимдин. Они лицувал гъубзуб ма аьхюч1веъ йисариинди ккудуб1ру йис гу 21 гъулар Кафари Вьетнамж.
20 августаз 2020 йис сат1и лихурайи кас тешкилат табиаьтдин уьрхюб Asian Turtle Program Нгуен Ван Чонг (Nguyen Van Trong) сурат йивуб гу дагар Донг Мо, учвкан фунур дивувал гъвалахъ хь Ханоя, кьюб за ап1увал ма дагрин маш ж гарали гъюб. К1улди — гьаму мялумвал илимдин ч1атху тек шейъ R. swinhoei. Жюре кьюрпи гарали гъюб гьелем дар дивувал. Ап1уб ан кьадар к1ул, дугъу гъюб 40-50 граммдин уьлчме, фи лазим кьадар R. swinhoei.
Саб йишваз агьали кми-кмиди пуб хъкьюрпи тек шейъ гу Донг Мо, дугъан рябкъюб сат1и лихурайи кас Asian Turtle Program. Аммаки тасдикь ап1ури тасдикь ап1увал уьмур узу рази дарза.
Гьамус илимдин хьуб аьгъю ап1уб жинс тек шейъ . Нагагь фуж в уму мицир жилирна хпир, гагь хь жинс гьа шарт1 ма къутармиш ап1увал: шиварин тек шейъ мумкин ву гбитуб ан 30 кьан 40 мурта. М сяняаьткар умудар тувуб, фи хазна усбат хьуб ва хъуржуб ма агувал гьайри сагъ хьюб R. swinhoei.
Гьятта нагагь гьякь вуйиси пуб юкьурпи тек шейъ R. swinhoei ап1уб, гъябгъру гьяйванат бит1ар диши жинс мумкин ву дубгуб вещи. Жара жинс, учвкан фунур саймиш ап1уб т1анкь хьуб,сиб, фул1а дар дугъаз хат1авал а. Улхуб агь гъедебгун, учвкан фунур яшамиш хьуб ма кафариу-ригъ гьудубч1вру тереф Африкаж. Рякъюъ уч1вуб гу гьаувал гу Джибутаж, зоологияйин сяняаьтчи ашкар ап1уб, жанлу, учвкан фунур дар рябкъюб ма улиъ уьбхювал илимдин ц1иб кам 50 йисар, лазим вуйи кьадар гизаф.
Перевод выполнил Михаил Макеев