НАТО ПРАВОСЛАВАЦ
Фанар је исукао мач. Оштар. Кренуо у напад. Мета му православље иако и он у Христа вјерује - тако му функција налаже. Христољубац по функцији, вјерник по инерцији, а суштински НАТО православац.
Озаконио раскол са жељом да постане папа од Истока. То је неко ново православље гдје има Бог на земљи - Вартоломеј (Фанар) му име. Његова Црква је НАТО, а Бог Столтенберг. Крстови му НАТО авиони, кадионице крстареће ракете, апостоли генерални секретари. Жељан моћи, од старости испијен, тумара по мисаоним беспућима сенилан старчић без вјере. Његова вјера иде путем НАТО-вих недјела. Гдје нација никне ту Цркву посади, ван сваког обичаја, канона - против Христа - то филозофија је Фанара. Све са жељом да се дође до моћи а православље обезглави. Сада је Украјина, а убрзо слиједе Македонија, па Црна Гора, а могуће и Хрватска. Мач је исукан, рат објављен - нема стајања. Ко зна шта је у глави сенилног старца и његових НАТО налогодаваца. Али све ово нас не може и не смије поколебати и уплашити. Ко са Богом ратује пораз на вратима је. И Христос је рекао да ће нас прогонити, у тамнице затварати, убијати, да ће ударити брат на брата, отац на сина. Не дешава ли се то управо сада? Раслојавања, отпадања, раскола ће бити и било је, али ко претрпи до краја спашће се - тако Спаситељ рекао је. Све је ово искушење на путу спасења. Христа слиједимо и назад се не обазиремо. Ни длака са главе неће нам фалити, али Фанар ће без косе остати - ако се не покаје што наша жеља искрена је. Саблазни мора бити и биће, али тешко оном кроз кога долази саблазан. Нама је дакле лако, јер бреме је Христово лако. Фанару је тешко, претешко, јер ето кроз њега дође саблазан. Саблазнио нас, разјединио, у сукоб и раскол отјерао. НАТО православље неће да успије јер против Бога ратује.
Богу се молимо, Цркви од Истока православној вјерни будимо и Христу вјерујмо. За Фанара се помолимо, да се покаје, у братски загрљај да врати се. Немојте да будемо као онај други син из Јеванђеља који се на оца љути када се блудни син врати.
Молимо се за све, молимо се и за оне који нас прогоне, молимо се за љубав и православно јединство. Са вјером у Христа све је могуће.
Догодине у Призрену!
Срећко Максимовић