Na početku nije bilo čoveka.
Na početku je bila tišina između neba i zemlje.
Rod, prastvoritelj i gospodar života, izdahnuo je dah u prve oblike koje je oblikovao od onoga što je najčvršće i najživotnije u prirodi. Od tvrdog drveta Jasena i savitljive, životvorne Vrbe, Rod je stvorio prvi ljudski par.
Dok ime Jasen ukazuje na stablo koje svojim granama dodiruje nebo, a korenjem drži podzemlje, Vrba otvara prostor u kojem počiva duša slovenske žene – ona koja je povezana sa vodom, rekama i neprekidnim tokom života.
Oni su dva stuba postojanja. Jasen, stablo neba, daje čvrstinu i uspravnost, dok Vrba, stablo vode, daje plodnost i mudrost prilagođavanja. Zajedno, oni uspostavljaju ravnotežu muškog i ženskog načela, kao dve sile istog stvaranja.
U slovenskim običajima, vatra je bila simbol božanske energije. Tvrdi štap od jasena, okretan u mekšem drvetu vrbe, stvarao je živu iskru. Jasen je vatreno svrdlo, a Vrba ognjište u kojem se rađa plamen. To nije razorna vatra, već prva, sveta vatra života. U tom trenutku, oni postaju kosmički simboli: život nastaje susretom suprotnosti, a svest se budi iz njihovog trenja. Vatra tada postaje simbol duha koji nas greje i vodi kroz tamu.
Ali, čak i dva oblikovana stabla ostaju samo drvo, sve dok Rod ne udahne dušu u njih.
On im daruje dah života.
On im daje razum, osećanja i svest.
On im daje glas da pevaju i jezik da prizivaju bogove.
Taj dah, ta božanska iskra, označava nevidljivu životnu silu, oživljavajuću suštinu koja telo pretvara u biće. Tim dahom Rod ljudima ne daruje samo postojanje. On im daruje svest. Sposobnost da osećaju vetar i reku. Da sanjaju o precima. Da spoznaju istinu. Da pamte svoje korene. Da vole bez granica. Da se žrtvuju za svoj rod. Da postavljaju pitanja zvezdama. Da se dive večnoj lepoti prirode.
