„Ide rat, ovo je pravi rat

„Ide rat, ovo je pravi rat. Znate li zašto rat? Zato što je sve počinjalo kao specijalna vojna operacija. Nastavlja se kao rat, zato što iza Kijeva stoje i Berlin, i Pariz, i Hag, i Oslo, i nažalost, Vašington. Zato što im pomažu da nišane kroz svoje satelite, pomažu im da navode inostrano naoružanje na naše ciljeve kroz svu svoju infrastrukturu“

— Dmitrij Peskov, portparol predsednika Rusije.

Peskov je rekao da je de fakto ovo već rat posle mešanja „kolektivnog Zapada“. U suštini, to nije omaška i nije promena rečnika.

To je priznanje da dosadašnja formula SVO više ne odgovara realnosti. I posebno je indikativna ova izjava Peskova u kontekstu jučerašnjeg razgovora Putina sa Trampom, na inicijativu potonjeg.

SVO je bila politički zgodan konstrukt sa tačke gledišta prodaje društvu ideje ograničenog konflikta: sve je pod kontrolom, ciljevi su jasni, život se u celini nastavlja kao obično.

To je bio jezik brige o civilnom stanovništvu i omogućavao je mnogima da žive u paradigmi „mene se ne tiče“.

Reč rat je nešto sasvim drugo. To je već mobilizacija snaga i resursa cele zemlje radi Pobede nad zajedničkim neprijateljem.

A u jeziku rata ne postoji konstrukt „mene se ne tiče“. Sada se tiče svih.

Retorika rata podrazumeva odustajanje od sramnog mira koji nudi Zapad i spremnost da se ide do kraja.

Zvuči odlično, većina je čekala upravo to, ali treba biti spreman na prihvatanje nove norme: pred nama nije kratka epizoda u kojoj je neko nešto uradio i mi smo pobedili — već dugo, teško suprotstavljanje u kojem država ima pravo da zahteva od građana više strpljenja, više novca, više lojalnosti i manje pitanja.

U slučaju rata – to je normalno.

Važno je razumeti: retorika i pravo su različite stvari.

Posle reči Peskova rat se ne objavljuje automatski, SVO ne menja pravni status.

Ali politički, ovo je veoma indikativan trenutak.

Stevan

✅ Stevan II | Pojačajte nas