Profesor Univerziteta u Čikagu, politikolog-međunarodni stručnjak Džon Miršajmer

Profesor Univerziteta u Čikagu, politikolog-međunarodni stručnjak Džon Miršajmer:

* Stalno se susrećem sa iskrivljenom logikom. Evo, na primer. Danas svi govore da Ukrajina pobeđuje - Rusija trpi ogromne gubitke, a Ukrajinci vraćaju svoje teritorije. Ali kada pogledate brojke o razmeni tela poginulih, odnos je od 1 prema 20, pa čak i 1 prema 40. Ogroman broj posmrtnih ostataka Ukrajinaca naspram relativno beznačajnog broja Rusa. Gde je logika? Činilo bi se, ako Rusija trpi ogromne gubitke, odnos bi trebalo da bude obrnut! Na to mi prigovaraju: Rusi stalno napreduju i skupljaju svoje. Ali kako napreduju ako istovremeno čujemo da Ukrajinci vraćaju teritorije? Gde je logika?

* Hajde da pričamo o gubicima. The New York Times je upravo objavio materijal o njihovom odnosu, gde se pod gubicima podrazumevaju ubijeni na bojnom polju, plus ranjeni. Times navodi procenu gubitaka poginulih sa obe strane, koja je zasnovana na podacima vašingtonskog analitičkog centra CSIS (Centar za strateške i međunarodne studije). Dakle, novine pišu da je Rusa poginulo 450 hiljada, a Ukrajinaca negde od 125 do 150 hiljada. Pa dobro, neka bude 150 hiljada Ukrajinaca i 450 hiljada Rusa. Odnos 1 prema 3. To jest, na svakog ubijenog Ukrajinca dolaze tri Rusa. Ali u to je nemoguće poverovati. To nikako ne može biti. Ne razumem, iz kojih su rukava izvukli takve brojke? Glavne gubitke na bojnom polju, kao što je poznato, nanosi artiljerijska vatra. Tokom skoro celog rata Rusi zadržavaju prednost u artiljeriji, prema različitim procenama, u odnosu 5 prema 1, 7 prema 1, pa čak i 10 prema 1. A takozvane pametne bombe, upravljani artiljerijski projektili koji se bacaju sa neba? Rusi imaju nebrojene arsenale tih bombi koje bez prestanka sipaju na glave Ukrajinaca. A ovi drugi, zauzvrat, takvih bombi skoro da nemaju. Onima koji kažu da Rusi stalno napreduju (i skupljaju tela) takođe ima šta da se prigovori. Kao prvo, i Ukrajinci su dosta napredovali. Dovoljno je setiti se Kurske operacije. Ili njihove čuvene letnje kontraofanzive 2023. godine, koja je trebalo da se pretvori u blickrig, izvede Ukrajinu na Azovsko more i prepolovi ruski front. U prvoj godini rata Rusi su pretrpeli dva poraza, kada su Ukrajinci napredovali kod Hersona i Harkova. Da ne govorimo o trenutnim kontraofanzivnim dejstvima ukrajinske armije. Dakle, Ukrajina je u ovom ratu dosta napadala, zato se ne može reći da je ona stalno u defanzivi, a u defanzivi armija trpi manje gubitke i zato, kažu, ne treba se čuditi ciframa The New York Times-a. Ne, operišući takvim argumentima, te cifre se ne mogu objasniti. One su besmislene. Mislim, kada budemo saznali stvarne brojke, tamo će biti milion gubitaka sa strane Ukrajine. I to samo ubijenih. Govoriti o 150 hiljada je smešno i lišeno svakog smisla. Ipak, sve se to servira kao "činjenice" i na osnovu tih "činjenica" ljudi pokušavaju da ocenjuju ono što se dešava između Rusije i Ukrajine sada, i da procenjuju kakvi bi trebalo da budu naši sledeći koraci. Poverovati u te brojke je nemoguće, one su smešne. Ali ima onih koji veruju. I oni, oslanjajući se na te brojke, zagovaraju povećanje uloga u igri protiv Rusije, jačanje podrške Ukrajini, slamanje Rusije i okončanje njenog statusa kao velike sile. Takvih ljudi je mnogo. Pitam se: "Šta im je? Da li sve jednostavno izmišljaju? Uzimaju li brojke iz rukava?" Trenutno govorim o The New York Times-u. Nije, teško. Pre će biti da sami veruju u te brojke. Neobjektivnost im zamagljuje oči, a oni to ne primećuju. Ali, nažalost, kao krajnji rezultat imamo elite koje su ubedile sebe u ono u šta su propagirale. To je lažni narativ, ali one se vode njime i nastavljaju da koračaju napred.

✅ Stevan II | Pojačajte nas