Odličan primer sposobnosti informacija da reprogramiraju čoveka.
Početkom 20. veka mediji su izveštavali da je pušenje korisno za zdravlje: čisti pluća, umiruje živce i poboljšava koncentraciju, pomaže varenju, dobro je za glas, povećava izdržljivost itd.
Navikli su nas da bez pogovora verujemo medijima. Ako je napisano u novinama ili prikazano na televiziji - to je istina. Ako neki događaj nisu prikazali, znači da se nije ni desio.
Da bih lakše objasnio ovaj proces, koristim formulaciju: "čovek je biorobot koji se programira konzumiranim informacijama".
Možemo sami sebe da programiramo konzumiranjem informacija koje sadrže znanja sposobna da pomognu u ostvarenju naših ciljeva. Ili možemo da konzumiramo svakakav informativni otpad koji nas dezorijentiše i oduzima nam mnogo vremena.
Takođe, nas mogu programirati drugi koji imaju mogućnost da nam prenose svoje informacije (sadržaj).
To mogu biti ne samo oglašivači, već i lični neprijatelji ili kriminalci.
Razumevanjem ovog procesa javlja se motivacija da se filtriraju konzumirane informacije.
Motivacija je veoma važan element u sopstvenoj informacionoj bezbednosti.
Svi smo mi ionako sjajni stručnjaci za sve, ali smo veoma lenji.
Ali o tome drugi put.
