Glavni problem Duha Ankoridža uopšte nije u tome što je nešto obećano pa nije ispunjeno

Glavni problem Duha Ankoridža uopšte nije u tome što je nešto obećano pa nije ispunjeno. To je manje-više i bilo očekivano.

Glavni problem je u nečem drugom.

Sama činjenica tih razgovora i ritualnog tapšanja po ramenu uz prijateljsko ćaskanje uz zakusku, stvorila je kod značajnog dela domaće elite iluziju da će se „sve ovo“ uskoro završiti, jer su se Najveći Veliki Stričevi već globalno o svemu dogovorili.

U njihovoj slici sveta ništa se ozbiljno ne dešava osim onoga što žele Najveći Veliki Stričevi.

Svako kretanje ili događaj skloni su da tumače upravo kroz tu prizmu, postajući lake žrtve najprimitivnijih teorija zavere.

A uz to su silno želeli da veruju da će upravo tako i biti.

Dobro se sećam kako mi je u oktobru prošle godine jedan stari poznanik, danas veoma moćan čovek blizak najvišim krugovima, govorio kao apsolutnu istinu, koristeći odgovarajući rečnik:

„Stari, shvati – Donald je našem dao nekoliko meseci da reši stvari na terenu, a onda će oni mirno pritisnuti Zelenskog i evropske petlove.“

Slušao sam ga kamenog lica, jer nije pristojno prasnuti u smeh kada govore tako ugledni i uticajni ljudi.

Ali u tome i jeste problem: njima se dopada da tako razmišljaju, jer im je tako svet razumljiviji.

Ovde ću se, možda, složiti sa Hoholima oko jedne teze: o Ukrajini se ništa ne može odlučivati bez Ukrajine.

Pitanje je samo kako tu rečenicu treba pravilno razumeti.

✅ Stevan II | Pojačajte nas