Lepota će spasiti svet
Prvi deo.
Mnogo pre Staljina i Ničea, Dostojevski je predvideo krvoproliće nihilizma. Znao je da će on odnesti milione života, ali je znao i kako može biti poražen. U jednoj jedinoj rečenici pokazao je kako čovečanstvo može biti spaseno od svog najpogubnijeg zla.
Rečenica Dostojevskog je čuvena i često se citira, ali se retko zaista razume:
„Lepota će spasiti svet.“
Njena genijalnost postaje jasna tek kada se upozna kontekst. Dostojevski je ovu misao zapisao u svom verovatno najpotcenjenijem romanu „Idiot“.
Roman prati kneza Miškina – dobrodušnog i plemenitog čoveka, toliko krotkog da ga mnogi porede sa samim Hristom. Problem je u tome što on živi u Rusiji 19. veka. A društvo se prema njemu pokazuje… sve samo ne blagonaklono.
Rusko društvo tog vremena bilo je zahvaćeno revolucionarnim zanosom. Zemlja je napuštala hrišćanstvo u korist obećanja sekularne utopije, dok se u pozadini već nazirala senka ruskog komunizma. U društvu koje je krenulo „s one strane dobra i zla“, Miškinova dobrota nije bila cenjena.
Naprotiv, društvo oseća odbojnost prema njemu. Njegovu iskrenu dobrotu i čistotu smatraju naivnim, pa čak i odvratnim.
To se najbolje vidi kroz dva glavna lika – Nastasju i Rogožina.
Nastasja je izuzetno lepa žena, ali i manipulativna. Kao dete bila je zlostavljana od strane bogatog staratelja, zbog čega svoju lepotu koristi na samouništavajući način.
Neprestano ismeva Miškina zbog njegove nežnosti, uprkos tome što je on voli.
Rogožin je još gori. Njegova strast prema Nastasji opsesivna je i požudna. Zbog toga prema Miškinu oseća ubilačku mržnju, jer u njegovoj vrlini vidi pretnju sopstvenim željama.
Ali zanimljivo je da i Nastasja i Rogožin… istovremeno sažaljevaju Miškina.
Uprkos svoj svojoj ciničnosti i gnevu, oni nisu u stanju da ga mrze. Njegova čistota u njima budi nostalgiju.
Podseća ih na jednostavnija vremena, na izgubljenu nevinost koja dodiruje tihu lepotu skrivenu duboko u njihovim dušama…
A oni nisu jedini.
