Još jedan epski trenutak u ruskoj istoriji. DEO 1.
Dana 16. januara 1547. godine u Uspenskom saboru Moskovskog kremlja održana je svečana ceremonija krunisanja Ivana IV Vasiljeviča, kasnije prozvanog Grozni.
Nažalost, ono što se danas na Zapadu uči o njemu predstavlja iskrivljenu, falsifikovanu i demonizovanu sliku ovog velikog ruskog vladara. Njegovoj demonizaciji doprinosili su i ruski izdajnici, ali i jezuiti i Zapad, kao i cionistički boljševici.
Da bih vam pokazao koliko zapravo ne znate o ovom vladaru i koliko ste izloženi propagandi, dovoljno je da analiziramo njegovo ime.
Ivan Grozni, odnosno pogrešno prevedeno kao „Ivan Strašni“ (Ivan the Terrible), u ruskom jeziku ne znači „strašan“ u današnjem smislu te reči, već doslovno označava velikog, moćnog, silnog, onoga koji uliva strahopoštovanje. Jezuiti su namerno za prevod uzeli južnoslovensku reč „strašan“, gde ona zaista znači „užasan“, umesto izvornog ruskog značenja.
Takođe bih želeo da kroz ovo izlaganje, koristeći različite izvore, pokažem koliko su slovenski i (istočnorimski) vizantijski svet još tada bili tesno povezani – preko carskih (ne samo kraljevskih) dinastija i kontinuiteta Rimskog carstva u pravoslavnom Istoku.
Zato odvojite malo vremena, pročitajte i naučite nešto o pravoj slovenskoj, ruskoj i evropskoj istoriji.
Odgovori na ova pitanja mogu se pronaći u detaljno dokumentovanoj i sistematski obrađenoj knjizi „Istina o Ivanu Groznom“, čiji su autori ruski pisac Vjačeslav Manjagin i srpski autor Dejan Tanić. Toplo je preporučujem.
MIT O TIRANINU
„Tvorci mita o 'tiraninu' na ruskom prestolu bili su zlonamerni ljudi poput izdajnika Kurbskog, koji je podstakao napad 70.000 Poljaka i 60.000 Tatara na Rusiju; protestantskog pastora Oderborna i katolika Gvanjinija, koji su svoje pamflete pisali daleko od mesta događaja – u Poljskoj i Nemačkoj; papskog nuncija Antonija Posevina, organizatora poljske agresije na Rusiju; carskog špijuna Stadena, koji je savetovao cara Rudolfa kako da što lakše zauzme ruske gradove i manastire... Svako od njih bio je savremenik opisanih događaja i imao je sopstveni razlog da mrzi cara i kleveće ga“, piše Manjagin.
Ivanu Groznom se, na primer, pripisivalo da je naredio pogubljenje deset hiljada novgorodskih pobunjenika, iako su istoričari kasnije dokazali da je veliki broj navodnih „žrtava“ zapravo stradao u epidemiji kuge.
Nasuprot takvim istorijskim optužbama, Manjagin ističe da je Ivan Grozni nasledio Rusiju sa teritorijom od 2,8 miliona kvadratnih kilometara, a svom nasledniku ostavio državu od 5,4 miliona kvadratnih kilometara. Tokom njegove vladavine stanovništvo Rusije poraslo je za gotovo polovinu.
Dejan Tanić bavio se genealoškim poreklom cara Ivana Groznog i utvrdio da je imao srpske pretke po tri linije. Po očevoj liniji, „baka Ivana Groznog po ocu, Sofija Paleolog, bila je praunuka despota Dejana i Teodore Nemanjić, sestre cara Dušana“, a „posredno preko Nemanjića, Ivan Grozni može se genealoški povezati i sa porodicama Lazarević i Branković, jer je kneginja Milica (u monaštvu Jefimija), supruga kneza Lazara, bila ćerka kneza Vratka, praunuka velikog župana (i kralja Duklje do 1208. godine) Vukana, brata kralja Stefana Nemanjića Prvovenčanog.“
VEZA SA JUŽNIM SLOVENIMA – SRBIMA
Ako je ovo srpsko poreklo Ivana Groznog bilo manje poznato zato što je dolazilo preko vizantijskih korena, njegovo poreklo po majčinoj liniji odavno je poznato mnogima: njegova baka po majci bila je Srpkinja Ana Jakšić, „ćerka vojvode Stefana Jakšića, koji je bio u službi ugarskog kralja Matije Korvina, unuk vojvode Jakše, rodonačelnika ove znamenite srpske porodice“.
Ana Glinska (rođena Jakšić) imala je veoma važnu ulogu u vaspitanju malog Ivana Vasiljeviča. Pošto je veoma rano ostao bez oba roditelja, Jelene i Vasilija, o njemu se starala baka po majci i sasvim je izvesno da ga je upoznala sa srpskom tradicijom.
