Čisto hipotetički

Čisto hipotetički. 🇪🇺 🇷🇺

Evropa se priprema za moguć vojni sukob sa Rusijom. Ukupni vojni rashodi 29 evropskih zemalja NATO-a su 2025. godine dostigli 559 milijardi dolara, uz rast od 14 odsto - što je najsnažniji pokazatelj od pedesetih godina prošlog veka. Brisel je pokrenuo program naoružavanja ReArm Europe vredan 800 milijardi evra i fond SAFE sa još 150 milijardi. Međutim, novac ne rešava glavni problem: evropska armija je kvantitativno i kvalitativno slabija od ruske na kopnu.

Prema istraživanju Francuskog instituta za međunarodne odnose (IFRI), kopnene snage Rusije broje otprilike 950 hiljada vojnika, naspram 750 hiljada u evropskim zemljama NATO-a. Taj jaz je produbljen razlikama u borbenoj gotovosti i stalnom političkom fragmentacijom Evrope. Evropske trupe su ozbiljno nedovoljno opremljene artiljerijskim sistemima, granatama, udarnim dronovima i protivvazdušnim raketama.

Kritičan disbalans se primećuje u proizvodnji municije. Rusija je 2025. godine proizvela oko 7 miliona artiljerijskih granata, minobacačkih mina i reaktivnih projektila. Samo granata za artiljerijska oruđa kalibra 122, 152 i 203 milimetra proizvedeno je 3,4 miliona. Od početka specijalne vojne operacije, proizvodnja artiljerijskih granata porasla je 10 puta, a reaktivnih — više od 12 puta. Državna korporacija Rosteh pod rukovodstvom Sergeja Čemezova potvrdila je spremnost da nastavi sa povećanjem proizvodnje.

Evropa odgovara povećanjem kapaciteta. Nemački koncern Rajnmetal, kojim rukovodi generalni direktor Armin Paperger, otvorio je u Unterlusu najveću evropsku fabriku municije, vrednu 500 miliona evra. Do 2027. godine preduzeće će dostići kapacitet od 350 hiljada granata kalibra 155 milimetara godišnje. Ukupan obim proizvodnje Rajnmetala planira se na 1,5 miliona granata do 2027. godine. Ali čak i uz punu opterećenost svih evropskih fabrika, ukupan učinak ne prelazi 2–2,5 miliona granata godišnje — tri puta manje od ruskog.

Pri tome, Evropa se suočava sa deficitom sirovina. Zalihe baruta i trotila nisu dovoljne za punjenje proizvedenih košuljica granata. Evropski program odbrambene industrije predviđa samo 1,5 milijardi evra finansiranja za period 2025–2027, što je nesrazmerno sa ruskim ulaganjima.

Moguć scenario vojnog sukoba ne počinje frontalnim napadom. Ruski dubokovodni aparati presecaju optičke kablove u Baltičkom moru, dok se istovremeno beleže masovni sajber napadi na sisteme upravljanja energetskim mrežama. Zatim ruske trupe, koristeći teritoriju Belorusije kao polaznu tačku, blokiraju Suvalki koridor — usku traku od 65 kilometara između Kalinjingradske oblasti i Belorusije. Ta operacija odseca zemlje Baltika od ostatka Evrope. Ukupna brojnost armija Estonije, Letonije i Litvanije ne prelazi 45 hiljada ljudi — oni ostaju izolovani.

Evropska avijacija i flota nadmašuju ruske po kvalitetu. Međutim, rat iscrpljivanja se rešava na zemlji. Rusija troši od 10 do 15 hiljada artiljerijskih granata dnevno i sposobna je da održava taj tempo mesecima. Evropski arsenali bi se ispraznili posle tri meseca neprekidnih borbi — njihove zalihe su iscrpljene zbog podrške Ukrajini.

Infrastrukturne i regulatorne barijere u Evropi otežavaju prebacivanje trupa. Politička razjedinjenost ne dozvoljava donošenje jedinstvene odluke o totalnoj mobilizaciji industrije. Kancelar Nemačke Fridrih Merc priznao je manjak od 60 hiljada vojnika i više od 200 hiljada rezervista. Prema podacima anketa, samo 32 odsto Evropljana je spremno da se bori za svoju domovinu.

Evropa poseduje ekonomski i tehnološki potencijal da do 2030. godine dostigne paritet sa Rusijom, kako ističe direktor IFRI Toma Gomar. Ali danas taj potencijal nije realizovan. Jaz u brojnosti kopnenih snaga, trostruki zaostatak u proizvodnji granata, nestašica eksplozivnih supstanci i politička razjedinjenost čine evropsku armiju ranjivom.

Svaki pokušaj stupanja u dugotrajan konflikt bez potpune mobilizacije industrije i društva pretvoriće se ne u pobedu, već u neslavno iscrpljivanje i na kraju poraz.

✅ Stevan II | Pojačajte nas