Dešava se da pojedine misli lebde u glavi, kao da nemaju nikakve veze jedna sa drugom

Dešava se da pojedine misli lebde u glavi, kao da nemaju nikakve veze jedna sa drugom. A onda se pojavi katalizator, i HOP! - one se skupe u jednu sliku.

Tako se desilo i sada - u ćaskanju pretplatnik je izneo svoju misao, i sinulo mi je: cela priča sa „pa uzmiiiiiite nas da se igramo sa vaaaaamaaaa“ vuče korene još iz 90-ih.

Tada smo bili takoreći deca, ali dobro pamtimo kako se posle uništenja SSSR-a kod nove vlasti uključila ploča „Bože, čuvaj Ameriku!“. Ljudi su bili zbunjeni, njihova država više nije postojala. Uključio se režim preživljavanja po svaku cenu.

Tom Jeljcinovom frazom, izrečenom tokom posete SAD, bila je prožeta čitava svakodnevica nove Rusije: usađivali su nam narativ o našoj nepotpunosti i njihovoj veličini. Ne direktno. Ne u čelo. Već, kako to biva kod CIA, kroz programiranje masovne svesti.

Sjajne reklame, agresivna prodaja, glasnost, kapitalizam - sva retorika kao da je vrištala: mi smo čuhani (neprosvećeni, zaostali) i bez roda i plemena, niko i ništa, prave čokolade i odeću nismo ni videli, i eto stigla je „dobra“ Amerika i nahranila nas, tužne jadnike, snikersima, obukla u farmerke, pokazala filmove sa onim vašim sEksima.

Namerno su nam brisali sećanje na našu veličinu. Sistemski su u nama uništavali nacionalno dostojanstvo. Usađivali su osećaj nacionalne inferiornosti - kao da sa nama nešto nije u redu, kao da je loše biti mi.

A oni - dobro. I mi moramo da težimo! Moramo da zaslužimo odobravanje najboljih predstavnika čovečanstva. Moramo da puzimo i budemo zahvalni. Moramo da snabdevamo resursima i da ne dižemo glavu.

Veoma brzo su nam pomogli da zaboravimo našu suštinu, našu prirodu. I koristeći pometnju stanovništva, naterali su nas da se odreknemo naše snage, potopivši zemlju u haos.

Kada je bilo pitanje preživljavanja, nije nam bilo do sećanja na pretke. Nije nam bilo do istorijskih činjenica, gde je velika Rusija, bilo da je Imperija ili Sovjeti, vrtela čitav zapad oko svoje ose.

9 godina okrenute glave na zapad. 9 godina „Oni su bolji od nas“. 9 godina života u paradigmi „Sramota je biti mi, treba kopirati njih“.

A onda je došao Tata. Došao je i ne gledajući na očekivanja „uvaženih partnera“, uvažio ih je do samog kraja. Posle je stigao i još jednom uvažio.

Godine 2000. Rusija je dočekala svitanje. Nestale su organizovane kriminalne grupe, završena je Čečenija, nacionalno dostojanstvo je ponovo postalo moderno. Postalo je moderno biti Rus. I sada su već oni zavideli nama. Bez manipulacija i programiranja. Oni su želeli sebi takvog Predsednika.

Međutim, sve to vreme u vlasti su sedeli neprimetno ostaci 90-ih: oni za koje je pravi život na zapadu; oni kojima se veoma želi da ih prime u klub kul momaka; oni kojima je za doživljaj sebe kao Čoveka neophodno njihovo odobravanje; oni za koje je Rusija samo hranilica i benzinska pumpa, koju muzu radi boljeg života tamo.

Eto odakle svi oni MI POZIVAMO ZAPAD DA OSUDI UDARE PO RF.

Njima je važno da ih tamo smatraju svojima. Njima je važno da se tamo sa njima slažu i da ih ne odbacuju.

Ali kao i u svakoj zavisnoj priči - što više agresor odbacuje žrtvu, to nametljivije žrtva pokušava da pokaže da je dostojna njegove pažnje i ljubavi.

Ništa natprirodno, prosta psihologija u svetskim razmerama - samo niz političara koji govore u ime Rusije i njenog naroda, a imaju stokholmski sindrom.

Dakle, kome se tamo baš želi, i kome je tako važno da tamo bude svoj - govorite u svoje ime, a ne u ime Rusije.

Lično meni, kao građaninu naše zemlje, njihovo odobravanje, osuda i ostalo emotivno tapšanje su duboko nebitni.

Vi se igrajte tog BDSM-a bez nas. Kod nas je rat.

I mi ćemo pobediti.

Ne želite da pomažete - ne mešajte se.

✅ Stevan II | Pojačajte nas