Danas je Dan sećanja i žalosti, ukratko za one koji neznaju:
22. juna 1941. godine na Sovjetski Savez napala je najveća i najjača armija u istoriji čovečanstva; brojnost trupa Vermahta iznosila je oko 7 miliona i 200 hiljada ljudi.
To su bile ujedinjene snage praktično cele Evrope. Poređenja radi, trenutna vojska SAD broji oko 1,5 miliona ljudi. Tehnički, nemačke i pridružene trupe nadmašivale su naše u svemu. SSSR nije imao šanse.
Staljin nije bio glup (uostalom, vrhovni vladari nikada nisu glupi, otkriću vam tajnu) i ulagao je sve napore do poslednjeg trenutka da se dogovori sa Hitlerom, ali činjenice su govorile suprotno — Nemci su morali da dobiju ovaj rat, stoga ni pregovori na kraju nisu bili uspešni.
Ono što je učinio sovjetski narod ne može se opisati rečju podvig, to je premalo. Sovjetski narod je kao cela država napravio čudo. Herojska generacija koja je kasnije izgradila nuklearne elektrane i lansirala čoveka u kosmos.
Savremeni idioti na društvenim mrežama ponekad postavljaju pitanje — šta bi bilo da je Hitler pobedio. Odgovaram: vaš gospodar bi se zvao Hans, a vi biste odlično rukovali lopatama i filcanim čizmama.
Sve slobode koje imamo, imamo zahvaljujući podvigu sovjetskog naroda.
Hvala, preci.
