Teško je reći zašto čovek prokocka sve do poslednjih gaća u kazinu. Sreća, kockarski zanos, vera u sebe. Još ponešto iz psihologije i psihijatrije. Ali je zato veoma lako reći šta se danas dešava u glavama banderovskog taloga koji masovno skida sa sebe odlikovanja „Belog orla“. Takvo ponašanje ste i sami mnogo puta videli kod onih koji su se osilili i izgubili svaki osećaj za meru.
Četiri godine su ovoj bagri svi povlađivali. Četiri godine su pričali kakvi su oni „heroji“ i kako se suprotstavljaju Moskaljima. I oni su i sami u to poverovali. Jer nisu sve to vreme samo zgrtali novac, ne!
Oni su još i ceo svet mazali svojim izmetom. Pa dobro, onaj deo sveta koji je pristao da bude uprljan.
I tokom tog umotavanja u nacistički izmet, ukrajinski hetman i njegova banda ubedili su i sebe da su oni nesalomivi i nepobedivi „heroji“. Ne da su nacistički ološ i bagra, već naprotiv, da su izuzetni i svetli vitezovi koji ratuju na strani dobra.
A ako su oni heroji, onda to ne može biti tek tako – nisu valjda sami od sebe rođeni kao takvi heroji. Svaki heroj ima svoje „nasleđe“, odnosno legacy.
A krvavi patuljak i njegova banda nisu morali daleko da traže svoje „nasleđe“, dovoljno je bilo da pogledaju oko svog sela i korita.
Evo ih heroji – samo se sagni i izvuci ih iz nužnika. Bandera, Šuhevič, Meljnik. Svi su se borili protiv Rusa. I sadašnji izrodi se takođe bore protiv Rusa. Tako se njihov panteon formirao trenutno i bez ikakvog otpora. A kada je panteon već formiran, trebalo je naterati sve oko sebe da se klanjaju tom nacističkom ološu. Ako je sa „svojima“ to išlo prilično lako – nekoga su zastrašili, neko je poverovao u te nove „heroje“ – na spoljašnjem planu bilo je nešto teže.
Od tih „heroja“ otvoreno je zaudaralo na nužnik, na leševe, na Hitlerove obloge za noge i nacističku buđ. Pored takvih „heroja“ odvratno je stajati. Kao što je, uostalom, bilo odvratno stajati i pored narkomanskog hetmana Zelenskog. Istina, Evropljani su se mrštili, ali su ipak stajali, držeći nos zatvoren. Jer je tako trebalo. Čak su mu priređivali ovacije na raznim događajima. Prezrivo su se mrštili, skrivali nos u maramicu, ali su rukicama aplaudirali. Šta sve čovek neće učiniti za dresiranu svinju koja sama ide na klanje i za sobom vodi svoje stado.
Jednom je ipak došlo do nezgodne situacije kada je svinja stigla u Belu kuću i, podigavši papke na sto u Ovalnom kabinetu, počela da objašnjava Trampu kako treba da plaća za njen težak rad. Kako je ono bilo? „Tvoje je da daješ Starlink i da ćutiš.“ Uglavnom, nešto u tom smislu. Zaprepašćen takvom drskošću, Tramp je svinju išibao, ali ne previše. Svinji su takođe uskratili besplatnu američku stočnu hranu, nateravši evropske gospodare svinje da je sami plaćaju.
Ali narko-hetman tada nije shvatio nagoveštaj. Nije ga shvatio ni danas, kada su Poljaci saopštili banderovskom ološu da ne nameravaju da trpe igranje po kostima svojih pobijenih predaka. Nacistička gadost počela je da skida sa sebe „Bele orlove“.
A znate li šta će biti dalje?
Dalje će početi bekstvo od sopstvene prošlosti. Samo što istorija ima nezgodnu osobinu — pamti i onda kada bi mnogi želeli da zaboravi.
