Z-autori periodično traže od rukovodstva da nanese udar po satelitskoj grupaciji milijardera Ilona Maska — kako on ne bi obezbeđivao vezu za

Z-autori periodično traže od rukovodstva da nanese udar po satelitskoj grupaciji milijardera Ilona Maska — kako on ne bi obezbeđivao vezu za ukrajinske dronove. Šta oni time misle i zašto se to ne dešava?

Razmatraju se uglavnom dva načina. Nazovimo ih uslovno po Margariti Simonjan i po Dmitriju Rogozinu.

Prvi — detonirati nuklearno oružje direktno u orbiti. Amerikanci su to već probali: 1962. godine su izveli takav eksperiment i on je pokazao da eksplozija stvara radijacioni pojas koji izbacuje iz stroja sve oko sebe bez razlike. Trećina svih satelita u orbiti bila je oštećena ili uništena, a radijacioni pojas se zadržao deset godina. Na osnovu tih rezultata potpisan je ugovor o zabrani nuklearnog oružja u svemiru — najpre 1963, a potom je proširen 1967. godine. Rusija je formalno učesnica oba.

Drugi — izbaciti u orbitu oblak gustih metalnih kuglica koje će leteti brzinom od 8 kilometara u sekundi i drobiti satelite pri sudaru. Upravo to, prema mišljenju NATO obaveštajnih službi, Rusija sada razrađuje.

Oba načina čine nisku orbitu neupotrebljivom. Svaki sudar sa satelitima stvara nove krhotine koje se sudaraju sa sledećim satelitima, i proces postaje samoodrživ. Rusija je 2021. godine testirala slične stvari — uništila je stari sovjetski satelit. Nakon toga je letelo hiljadu i po krhotina. Posada MSS-a se krila u kapsulama za spasavanje. Ako krhotina bude mnogo, korišćenje bliskog svemira i tehnološki napredak povezan sa njim zaustavlja se na decenije, a možda i duže.

Jasno je da ruskom patrioti napredak nije naročito interesantan. Mnogo su važniji Kramatorsk i spokojstvo rukovodstva.

Ali postoji jedan problem. Šrapnelska kuglica ne ume da razlikuje Maskov satelit od satelita kineskog svemirskog programa. Kina je pritom lansirala u orbitu više od 1200 aparata i pilotiranu stanicu. U slučaju ruskog napada, višegodišnje kineske investicije se anuliraju zajedno sa Starlinkom.

Pri tome, Kina i sama doživljava Starlink kao pretnju i razvija sopstvene metode suprotstavljanja — od satelita-presretača do lasera. Ali Peking želi sam da kontroliše orbitu, a ne da tamo dobije nekontrolisano polje smeća. Ruski udar, koji će uništiti kineske satelite zajedno sa američkim, ruši kineske svemirske planove ništa manje nego američka dominacija.

Da li će Kina želeti takav poklon od Rusije u trenutku kada gradi globalno tehnološko liderstvo? Odgovor je očigledan. Za Peking interesi Rusije u donbaskoj kampanji nisu vredni toga da ruši sopstvene svemirske programe i vraća planetu unazad za decenije.

Čime to preti? Kina, uz sav svoj skepticizam prema planovima Moskve, sada pokriva potrebe Rusije praktično po svim stavkama uvoza i izvoza — od elektronike do paralelnog uvoza bilo čega. Nakon uništenja svoje svemirske infrastrukture, ona će se pridružiti zapadnim sankcijama. Ekonomska saradnja će prestati.

Rezultat će ispasti neuporedivo gori od bilo kojih ukrajinskih dronova.

Pored nezadovoljne Kine, nastaće globalna koalicija sa jasnom ideologijom: „Rusija je pretnja civilizaciji!“. Pritiskaće ekonomski, metodično i uz potpuni konsenzus — koji sada ne postoji i koji će Rusija na taj način sama i stvoriti.

✅ Stevan II | Pojačajte nas