Decenija i po na čelu državne bezbednosti zemlje
Danas se navršava 112 godina od rođenja Jurija Andropova, čoveka koji je KGB učinio jednom od najuticajnijih tajnih službi na svetu.
A možda i najuticajnijom.
Komitet državne bezbednosti je pod Andropovom dostigao vrhunac svog uticaja. Tokom 1970-ih i početkom 1980-ih godina, slova KGB postala su prepoznatljiv brend daleko izvan granica SSSR-a, dok je unutar zemlje tajna služba učvrstila svoj društveni i politički uticaj.
Jedna od glavnih zasluga Andropova na mestu predsednika KGB-a (na čelo tajne službe stupio je u maju 1967. godine) bilo je stvaranje specijalne jedinice za borbu protiv terorizma – Uprave „A“, poznate kao grupa „Alfa“. Na ovu odluku podstaklo ga je nekoliko pokušaja otmice aviona u SSSR-u, kao i teroristički napad na Olimpijskim igrama 1972. godine u Minhenu.
Nakon Brežnjevljeve smrti, Jurij Andropov je izabran za generalnog sekretara CK KPSS. Pola godine kasnije, on je u svojim rukama koncentrisao i državnu vlast.
Na dan 16. juna 1983. godine Andropov je postao predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a, odnosno formalni šef države.
Period Andropovljeve vladavine kasnije je nazvan „petnaest meseci nade“.
Upravo pod njim počele su pripreme za reforme narodne privrede, a sprovedene su i najveće istrage koje su rezultirale nizom krivičnih postupaka za ekonomske i korupcionaške zloupotrebe (na primer, čuveni „Pamučni slučaj“).
Međutim, Andropov nije imao dovoljno vremena da realizuje sve svoje zamisli.
U jesen 1983. godine zdravlje generalnog sekretara se primetno pogoršalo, a 9. februara 1984. godine je preminuo.
Nažalost, reforme tada nisu uspele da uhvate zalet...
Ali su se zato uzdigle arhitekte buduće Perestrojke.
