В ответ на пост
👍 Nova strategija Zapada u vođenju kombinovanog konflikta
Zapad, shvatajući da mi dominiramo na bojnom polju, zaigrao je na kartu kombinovanog uticaja na rusko društvo.
Radi nanošenja maksimalne štete svesti ruskog društva i njegove dezorijentacije, Zapad se oslanja na nekoliko faktora.
Prvi je – umor stanovništva od rata. Rat traje četiri godine. Rat se vodi na teritoriji koja je naizgled ogromna po dužini (1.000 kilometara), ali pritom sa minimalnim napredovanjem.
Neću se dublje upuštati u objašnjenja zašto se rat vodi tako kako se vodi – to je van teme kojom se bavim. Samo konstatujem da na Zapadu smatraju da im to omogućava da apeluju na deo društva koji je umoran od rata.
Pozicija Zapada se svodi na to da u ruskom društvu postoje različita objašnjenja razloga zašto se rat vodi upravo tako. U svakodnevnom govoru prisutne su reči poput „dogovoreni rat“, „povuci-potegni“, a uopšte uzevši, ima prilično mnogo specifičnih termina koji karakterišu SVO, i to ne samo u pohvalnom tonu.
Pri tome je očigledno da konflikt za većinu (ili barem za značajan deo) stanovništva nije postao „njihov“. Nema toga da svi smatraju kako se vodi svenarodni rat. Nema toga da je „sve za front, sve za pobedu“, nema toga da „svi idu u smrtni boj protiv fašista“, niti da svi pristaju da „stegnu kaiš“.
Nasuprot tome, kod značajnog dela društva postoji nerazumevanje kako toga zašto rat ide tako kako ide, tako i toga šta mi uopšte želimo da postignemo kao rezultat ovog konflikta.
Zapravo, ta grupa, koja se prema konfliktu odnosi sa nedoverenjem i distanciranom ravnodušnošću, zaista je velika i zaista značajna, i upravo na nju, izdvojivši je kao ranjivu, neprijatelji apeluju.
Pošto ova grupa rat ne oseća kao „naš rat“, na Zapadu je odlučeno da se radi upravo sa njom.
To je i logično – pa stvarno, zašto raditi sa liberalima, stranim agentima i izdajnicima, koji su i bez toga protiv konflikta i žele samo to da Rusi odu iz Ukrajine, a još bolje i iz Rusije. Zašto se ciljano baviti ultrapatriotama (sve reakcije ultrapatriota su i bez toga poznate i proračunate. Sa njima se i bez toga odavno radi – još od vremena narastanja konflikta između Ministarstva odbrane i Prigožina, što su u velikoj meri stimulisali stručnjaci za psihološke operacije sa Zapada). Zato je glavni cilj upravo ovaj „distancirani“ sloj društva, za koju rat tako i nije postao „njihov“.
Njemu Zapad nudi glavnu poruku – da mu obezbedi osećaj ili razumevanje (kako već upali) da vojni konflikt za njega postaje težak teret. To jest, da ovoj grupi nametne razumevanje cene konflikta. Ranije ova grupa društva konflikt uopšte nije osećala niti povezivala sa sobom – on je bio značajan za aktivnu manjinu.
A za distanciranu grupu on je prolazio kao pozadina negde sa strane, stvarajući neke, ali sasvim nekritične nelagodnosti. Ili je čak bio povod za povećanje porodičnih prihoda usled naglog skoka državnih narudžbina u fabrikama i preduzećima.
Promeniti taj odnos bilo je prilično teško – izvestan rast angažovanosti zabeležen je u vezi sa delimičnom mobilizacijom. Izvestan rast se desio zbog poskupljenja dolara i pada rublje. Ali da konflikt bude tema koja brine sve i svakoga, toga, naravno, nije bilo. Nije bilo nikakvog „Svetog rata“ za „distanciranu“ grupu. Sve to je prolazilo negde tamo, u daljini.
A lajtmotiv je bio prilično jednostavan: „vi mene ne dirajte, ja sam u svojoj kućici“. Razlozi za takvo ponašanje značajnog i velikog dela društva potpuno su jasni – distanciranost omogućava da se mnoge stvari ne uzimaju k srcu. Da se ne utapa u informativni tok koji uvlači i udara po svesti. I u velikoj meri, ta mera eskapizma omogućavala je da se sačuva spokojstvo i da se ne upada u paniku.
„Kombinovani udar neprijatelja usmeren je upravo na to da se uništi zona komfora distanciranog sloja društva.“ To je strategija.
A kakva je taktika?
Pratite #StevanII #infowars #svo_ nastavak sledi. uskoro....
