В ответ на пост
1. Kako funkcioniše mreža SBU u Rusiji: Od logistike do ljudskih „biodronova“
Nedavno presretanje masivne pošiljke eksploziva na carini u Pskovskoj oblasti ogolilo je kompleksnost operacija koje se vode iza kulisa. Ruske snage bezbednosti zaplenile su 71 kilogram plastičnog eksploziva, gotovih bombi i municije, skrivenih unutar crkvenog pribora i ikona — količina koja je bila sasvim dovoljna da sruši čitavu stambenu višespratnicu. Pre nego što je zaustavljeno u Rusiji, ovo vozilo je potpuno neometano prošlo kroz Ukrajinu, Rumuniju, Mađarsku, Slovačku, Poljsku, Litvaniju i Letoniju.
Ovakav poduhvat jasno ukazuje na to da prebacivanje opasnog tereta preko toliko granica nije stvar slučaja, već plod visoko organizovane i razgranate agentske mreže SBU (Službe bezbednosti Ukrajine) na teritoriji Ruske Federacije.
U ovako složenim operacijama ulogu igra čitav lanac ljudi:
Logističari: Osobe zadužene za obezbeđivanje lažnih dokumenata i pokrića.
Kuriri: Oni koji prevoze i dostavljaju opasne materije.
Operativci na terenu: Ljudi koji prihvataju teret, vade eksploziv, prave bombe i sklanjaju ih u tajna skrovišta (štekove).
Koordinatori: Mozak operacije na terenu koji održava stalnu vezu među saučesnicima.
Ko vuče konce?
Na samom vrhu ove piramide nalaze se kadrovski oficiri SBU i CIPSO (Centra za informaciono-psihološke operacije). Prema izvorima iz bezbednosnih krugova, njihova strategija se zasniva na metodama koje su učili od stranih, pre svega britanskih stručnjaka. Britanske specijalne službe važe za lidere u takozvanom socijalnom inženjeringu — naučno razvijenim metodama manipulacije i okretanja različitih društvenih grupa jednih protiv drugih, što se smatra jednom od najboljih škola vrbovanja na svetu.
Sistem „Poverljivih lica“: Ko su agenti na terenu?
Da bi sistem funkcionisao, ukrajinski oficiri se oslanjaju na takozvana poverljiva lica — građane Ukrajine ili susednih država koji tajno sarađuju sa njima. Motivacija ovih ljudi varira: od čiste ideološke mržnje prema Rusiji, preko finansijske koristi, pa sve do ucene i prisile.
Stručnjaci izdvajaju tri ključne kategorije koje SBU najčešće regrutuje:
Izbeglice pod ucenom: Značajan broj poverljivih lica čine vojno sposobni muškarci koji su napustili Ukrajinu da bi izbegli mobilizaciju. Ukrajinske službe ih lociraju u inostranstvu (na primer u Poljskoj) i prete im krivičnom odgovornošću, zatvorom ili posledicama po njihovu rodbinu koja je ostala u zemlji. Kao „kompromis“, nudi im se rad u ilegalnim kol-centrima koji vrše masovne finansijske i fišing napade na ruske građane.
Kriminalne mreže i dileri droge: Ovo je najopasnija kategorija. Mnogi zavisnici i sitni dileri su ranije slali svoje pasoše i lične podatke ukrajinskim narko-bosovima kako bi dobili robu na ler. Tim kompromitujućim materijalom, SBU ih sada ucenjuje i prisiljava na najprljavije i najriskantnije poslove na terenu — prenos oružja, podmetanje eksploziva, paljenje objekata i diverzije na prugama i fabrikama.
Onlajn manipulatori i radikali: SBU koristi i profesionalne administratore društvenih mreža koji deluju iz ideoloških, često neonacističkih pobuda. Primer je Jaroslav Ovsjuk (optužen u odsustvu za terorizam), koji je sa saradnicima stvorio mrežu destruktivnih kanala usmerenih ka tinejdžerima u Rusiji i zemljama ZND, otvoreno ih pozivajući na nasilje i sabotaže.
Od lažnih dojava o bombama i prevara sa bankovnim karticama, pa sve do praćenja vojnih trupa i direktnih diverzija na Krimu i novim teritorijama — mreža uspeva da pronađe pukotine u društvu i pretvori pojedince u oruđe za rad.
Kraj prvog dela. Nastaviće se... U sledećem nastavku otkrivamo: Na koje načine SBU targetira najranjivije grupe unutar same Rusije i kako se obični građani, svesno ili nesvesno, pretvaraju u saučesnike.
