Найти в Дзене
Колозор

​​Книга Товита (Глава 1)

Книга повѣсти Товита, сына Товіилова, сына Ананіилова, сына Гаваилова, од племени Асіилова, од рода Нефталимова, ктор бѣше пленен во дни Іенемессара, цара ассириіскаго, во Тисфіе ктора іе надѣсно од Кидіа Нефталимова, в Галилеіе, высше Асира.

Аз, Товит, во всѣ дни живота ми ходжах пѫтіема истины и правды и много милости творах братам моіым и народу моіому, доидавшым со мном во страну ассириіску, в Ниневіу: и когда бѣх во страніе ми, в земліе Израиліа, бывшы іещо младичом, тогда всіе племѧ Нефталима, отца моіего, опустило быше дом в Іерусалиму, избраннаго всѣми колѣнами Израиліевыми, абы жіертвовати всѣм колѣном: и освѧщен быше храм Всіевышнего и созідан быше во всѣ роды навѣки: и всѣ одпаднувши племены доносиху жіертвы Ваалу, исто и дом Нефталима, отца моіего: аз же іедин ходжѣх многаджы во Іерусалим на праздникы, іакодже іе предписано всіему Израиліу в закону вѣчному, десѧтину з почѧтку плодов и сіерсті овец имучи, и давах то іереіам, сынам Аароновым к олтару: од всѣх плодов десѧтину продавах, и ходжах и тратах іу в Іерусалиму кажды год, третіу же давах, кому трѣба, іакодже заповѣдаше ми Деввора, маті отца моіего, ды сирым стал іесм од отца моіего.

И когда стах возростником и возмѫжих, возіѧх Анну за жену ми од рода отечества нашего, и родих од неі Товіу. И когда пленен бых в Ниневіу, всіа братіа моіа и іедноплемѧникы ми іѣдоху хлѣбы погански: аз же поддържах душу ми, абы не іѣдати, бо памѧтах Бога всіеі душоі ми. И даше ми Всіевышны милості и благоволності пред Іенемессаром, и бых доставцом го: и идох в Мидіу и вдах Гаваилу, брату Гавріову, в рагах мидиіскых сребра десѧт талантов.

И когда уміероше Іенемессар, сташе царом Сеннахирим, сын го, замѣсто го, и пѫти го непостоіни быху, и іуж не могах ходити в Мидіу. И во дни Іенемессара милости многи творих братіѣ моіоі: хлѣбы моіы давах гладным и одѣджу голым, и ако нѣкого од рода ми виджѣх уміершым и лежачим внѣ града Ниневіи, погріебах го: когда приидах од Іудеіи както бѣжец, ако нѣкого убиваше цар Сеннахирим, погріебах их таіно, многых же уміертвише тоі в іарости си: и искаіеми бываху царом тѣлѣсы, и не могаху быти наидани. Идаше же іеден человѣк од Ниневіи, сказаше цару о мнѣ, че погріебам их. И сѧ скрых. Увѣдаше же, че шукаіут мѧ да уміертвут, од страха одидох одде: и разкрадано быше всіе имѣніе моіе, и не сѧ осташе ми ничто, кромѣ Анны, жены и, и Товиіи, сына ми.

И не минаху пѧтдесѧт дніеі, ды два сына го уміертвиха го и бѣжиха в горы араратски: и сташе царом Сахердан, сын го, замѣсто го, и поставише Ахіахара Анаила, сына брата ми, над всіем учетниством царства своіего и над всіем домоправством. И просише Ахіахар о мнѣ, и приидох в Ниневіу. Ахіахар же бѣше виночерпец, и скарбник, и управителі, и поставише го Сахердан вторым: бѣше же сын брата ми.