Кто скаче так поздѣ в сіеі вѣтер и ночі? То отец съ сыном сѧ мчат лѣсом проч. И държи го чѧдо у рѫках он си, И муси го грѣти, и муси нести. - О сыне, зачто тако блѣден си ты? - Да Елфов ты Краліа не видиш ли? Со краноіу и хвостом он глѧда на мѧ. - О сыне, то іе само пасек од мгла. - Ты, мило іе дѣтѧ, идаі съ мном! Днесі имам гры лѣпы играти нам двом. Имам цвѣтных квѣтов на морском' брегу, Матері ми има одѣіу злату. - О отче, о отче, не чуіаш ли ты, Что Елфов Кралі тихо ми говори. Спокоі сѧ, ми чѧдо, и не кричи, То вѣтер у листах древ шепъти. - Хтеш ли ты, милец, идти съ мном? Дчери ми бѫдут іак сѣміа и дом. Онѣ хте воджут своі хоровод в ночі, Пѣсніеіу и танцом утишут твоі плач. - О отче, о отче, не видиш ли сам Дчеріеі од Елфов Краліа вън там? - О сыне, о сыне, іа виджу всіе, но Сѣри іивы у лѣсу іе то. - Подобаш ми, облик твоі буди менѧ. Хте поидаш под силу ты, ако не хтеш. - Отче, а нынѣ хыти мѧ кралі. Мѫку тоі веліку чіни ми и болі. Отец сѧ страши и скачи в галоп, Държачи млад